Стармали
„СТАРМАЛИ" БР. 35. ЗА 1887.
281
I. Нећу да се држим УкЈса туђа: Да кечигу хватам На уштрб смуђа. Где љубав влада, Увреде нема. Одајем почаст Њима обема. II. Хришћани многи Са неким штедом Рибом се сладе Петком и средом. Ал ја не крњећ' Хришћанства тога И свецем рибу једем У славу бога. III. Рибља се судба По течности врти. Риба мора пливати Пре и после смрти. Риба мора пливат' Трпећи судбину:
Риболошке ситнице.*) До смрти у всди По смрши — у вину. IV. Крупнија риба Ситнију ждере, И у том послу Не пази мере: Крупнија ситну У стомак смести. Из тог се може Нешто извести: Нема подоба Крупнију јести. V. Рибу не мрзе Тирани љути. Јер рибу сечеш, А она ћути. Рибу не мрзе Чувари мира. Јер риба никад Не протестира. Љуби је и ти, Страдални робе,
0
Ког секу, пеку, Стружу и глобе. Јер риба има Шиљасте кости; — И после смрти Уме убости. VI. Печепа риба иште салату,За своје муке ту малу плату. Последњу жељу ко да закрати? Е кад баш иштеш,—ја ћу ти дати VII. Штука са реном. Ја с мојом женом. Кроз нос ме дере; Сузно је гледам. Ал за то ипак Другом је не дам. VIII. „С главе риба смрди." Пословица шиба Јер с главе може смрдет' — II што није риба. (Можда Ке се и продужити.)
Нерота.
') Прве три ситнице наиисаие су по немачком. За остадо нримам грех својег нера на евоју душу, Н.
Народна поезија у непоетнчним, п са свин прозаичнпм нрн- н не-прнлнкама I. п Љрто куне, љуто куне краљица" Јакинта, — кад је видила, како јој њен верни мужић пгара, не само у политици, него и ван сваке политике. II. „ Љубав није шала;" — рекао грк Ставра, кад је за један пољубац његове љубазне женице морао увек кунити нову хаљину; III. „ Ти не буди луда;" — пева један слатки муж, кад га је жена ухватила да се радо шета — испод жита. IV. „ Сукњо бела вода те однета; — уздише један галантом, кад му је због б е л е сукње пред очима п оцрнило. V. „Ти илавиш зпро златна;" — певало би се, кад би се смело, у Бугарској, али је за сад тамо још прилично — помрчина. Све дужнике наше, којима са данашњим бројем цедуље шаљемо уз ознаку колико који дугује, учтиво молимо да сваки свој дуг подмири у најкраћем времену. Нека сваки помисли да је издавање новина скопчано са великим, разноврсним трошковима, па кад ми ове кад и кад на штету своју морамо да подмирујемо, право је да нама плати сваки, који новине прима и читаИначе мораћемо у листу јавно по именце свакога позвати који то не учини у року од 14 дана- Не желимо бруке, али мораћемо учинити,
ако дотични неће да своју дужност учине. Зато поновљено молимо свакога, ко данас у своме листу цедуљу нађе, да исту пажљиво прочита и свој дуг пошље. Такођер молимо и све оне, који нам што за овај лист од прошле године дугују, да свој дуг у најкраћем року подмире или да одговоре ако су коме што у име тога дуга за наш рачун платили. Сваки од оних добио је карту колико и за које време дугује. Нека нико не чека, да га још и другим путем за овај дуг опомињемо. АДМИНИСТРАЦИЈА „СТАРМАЛОГ." ПРЕТХОДНП КЊИЖЕВНИ ОГЛАС. У добу, када после злокобне косовске битке геније народа српског ствараше тужне песме, које нам негдашњу сјајну прошлост дивно опеваше и славу имена српског на све четир стране образованог света разнесоше, у том по нас судбоносном добу под благим поднебјем српско-словенског југа у слободном граду Дубровнику почело се развијати уметничко песништво, које се са поезијом сувремених културних народа у сваком погледу достојно упоредити може, и које се у најлепшем цвету свом појавило у делима Ивана Гундулића, узор песника књижевност и цубровачке, одушевљеног Словенина и родољуба српског. Како се пак 8. јануара идуће године по нов. кал. навршује три стотине година од рођења одличног представника овог народне пам књижевности из тога порипда и како смо данас срећни, да му можемо тристагодишњу успомену прославити, то смо се решили, да овом згиме-
Јои) се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.