Стармали

284

„СТАРМАЈ1И" БР. 36. ЗА 1887.

Даруј, боже, спротињи Да до права дође свога, Да се за н>у борци боре (Са програмом, — ил без тога). Даруј, боже, целом свету. . . . — Ал мален сам за те жеље. . . Даруј вашем роду, дому Срећу, здравље и весеље. Даруј, боже, боља мира, Ил од мира лакшег боја; (Нека правда начин бира Ствар ја њена, није моја). Даруј, боже, сваком своје, Да се свако за се стара. Да просвета не запиње Ни за каквог комесара. Даруј, боже, сваком попу Поштовање од свог „стада". Владикама, да се сете, Да са кућом и кров пада. Просијаку комад хлеба Из ручице милостиве; Сваком норцу по бисерака; Сваком орцу парче њиве. Гадовима српског рода Лепу кућу (ма и село) Ал д а л е к о, ал д а л е к о, Што-но кажу »у непело", (Тамо собом да понесу „Наше Доба* и „ВиделоД —н ~™^™Н®длтетжжГ" Једна година из мог ђаковања. Од Пошунгуца ИЛАЧЕВНО СВИТИЈЕ КОЈЕ НА ВЕ1ИК0 ЧУДО МАЈСТ0Р СЕПИКИН0 ЈОШ НИЈЕ УШЛ0 У ИСТ0РИЈУ. (Ђаш да се не кајем што сам га нааисао.) (Свршетав). Дођемо и ми кући а — љубав нас стегла т. ј. мене и Венијамина. Најпре гледасмо један другог погледима пуним жара и љубови, за гим полетисмо ја њему а он мени. Кузман тећ почео да виче: Ајаој сад ће бити зла . . . не дајте људи! . . . ал' кад чу јецање — ожалости се до дна душе своје видећи међу нама тако силну љубов, јер ми се цмакасмо. Његове лалоке и моје уснице се слепише . . • Он ме са својим дромбуљама павијанским од половине носа па чак до под браду обзинуо, те ме лиже и говори, што сам ја дубоко у своје срце усадио. Почео је био с њиним идеалом, како је она свему крива што се они кошкаду. и што је Кузман добио чинију у главу; с ње је прешао на његовог покојног поп Мику и доказивао из петиних жила да је овај лепше кадио од оца Спиридона,

Ипаки нова влада у Србији, Треба да поздравимо ново министарство у Србији, јер „Стармали" је искрен пријатељ радикалима, као и либералима и дели сво.је симпатије и са једнима и са другима, за то се и радовао онда највећма, кад те симпатије није морао више д е л и т и, него их је могао савезно савезу поклонити. Али та јр срећа кратко трајала и од савеза постаде развез. Има ко се томе радује, али та би радост била још већа кад би се и радикали и либерали у Србији разбили у своје атоме; — ала би се онда слични стихови могли из тога направити. Н. пр,: Од'те амо атоми, Да вас суфлер затоми. Но до тих атома, и до тога затома, ваљда још нисмо дошли. Свака се ствар може пресуђивати по својој унутрашњости и по својој спољашњости, Тако бива и са кабинетима. 0 унутрашњости тешко говори и појета п ретор, јер <1е тЈеппз поп јисИса*; ргое<;ог (особито ако је тај претор „Стармали*, пред каме су затворена врата унутрашњости Србије), — а на спољашности новог кабинета пише математична формула Ристић - + - Франасовић — српска државна идеа тоне у сфери туђих интереса." Е сад ми молимо браћу радикале, да нас науче, како се то треба у оваким приликама радовати, како од радости да искачемо из коже, — како да впчемо: И|ују (сватова!), Хура! Е1јеп I Јићеу! Ми би хтели радосно подвикивати и клицати, и за ту радост имали бп доста клица, — али једна нам се клица око грла савила па нам тесно грло за беседе. Савезна је влада стојала еа две ноге. Данаске се стоји на једној нозк (јер она друга нога не дои после дугог говора завршио доказујући да газдаричин петао за то не ваља, што му је неко, боже прости, ишчупао реп. Кузмана је тај говор тако дирнуо, да се одмах заклео, да ће ону лепотицу за навек из његовог убогаљеног и упечаљеног срца избрисати, као што је и урадио. Венијамин кад је све изговорио био је блажен и сигурно је мислио да се сад обесмртио, међу тим ја сам држао да не ће ни о фтором пришествију господњем оживети. Једва се одлеписмо и на совјет газдин легосмо и заспасмо. Од то доба живелисмо много боље него дотле, јер ни смо један другог изигравали ни насађивали; и то је тако трајало једно месец дана * * * Једног лепог дана добије Венијамин од сестре писмо у коме му је послала новаца, али га уједно и поштено изгрдила, што им никад не пише, осим кад му треба новаца. Е то га је тако упечалило, да сам одмах сутра дан нашао на том истом писму ово : 4 лигре бермета 1 ф. 60 н. 5 литара вина и 2 сифона 1 ф. 24 н. и т. д. Ал' још то вече деси се нешто значчјно, ко је да богме поред