Стармали

„СТАРМАЈ1И " БР. 36. ЗА 1887.

289

Састала се два шегрта на пијаци. Један се поче тужити на свога мајстора. Други се опет поче хвалити са својим мајстором: „Мој јо мајстор сушта доброта; сивоћ кад сам пошао спавати трипут ме је ћушио. А јутрос кад је устао, он се чини и вевешт.

Две куме. I. К у м а. Ви сте кумо, канда давас месили хлебац. II. Кума. Нисам. Сутра ћу месити. Ал по чему ви то судите да сам данас месила ? I. Ку м а. Па ето вам видим на прстима још мало осушена теста. II. К у м а Е да! Гле! Та то ми се прилепило на прсте још од пређашње мешње.

Барон и жид. Б а р о н. Знате ли за што сам дошао к вами, драги Јајтелесу ? Да ми позајмите сто форинти. Жид. Идите с милим богом, господ бароне, ја немам новаца. Немам баш ни крајцаре. Барон. То вам не верујем. Жид. А зашто ми не верујете ? Б а р о н. Кад не би имали ни крајцаре не би били такав грубијан. Бећ би били уљудни и учтиви, као на пр. ја. Дечија наивност. Кад је стари г. Ракић дошао у посету ка гђи Н? узео је њеног малог сива на крило. А овај малиша му рече: — Господине ви треба чешће к нами да долазите. — А зашто? — Јер мама се увек радује после кад одете. („Р -К.') Мој један пријатељ овако је себи замишљао учење и прибављање знања, кад је пошао у гимназију: „Мојих тринајст професора паметни су људи, али ма како да су паметни они нас не могу научити свему оном, што они знају, дакле ћемо ми мање знати од њих Они, које ми будемо учили опет ће мање од нас знати али шта ће то онда на нослетку бити ?" То питање није могао да себи реши-

Расејани инжењер: „Чудновато, како свињи и марва увек погоде кућу свог газде, кад из ноља иду?" Шаљивчина: Па са свим нриродно. Ви сте канда већ заборавили, да сте у нашој вароши дали' имена улицама и нумерисали куће. Свако свој број запамти." Инжињер: „Гле збиља! Како сам то смео с ума!" Гђа ексекуторка, која је имала обичај да седи на прозору у рукавицама, дошла први пут у месарницу на селу. „Молим по киле бифтека". Месар се узверио, срамота га да каже да не зна, шта је то. Мисли, како би се извукао, па ће тек у један пут „Жао ми је, што не могу служити. Ми не кољемо „бифтек."

Тоииле удаваче олово па га просипале у воду, да виде, шта ће им бити суђеник. Једној се показела еабља, биће официр другој теразије: биће трговац и т. д. но једна просу олово, али се ништа не направи од њега. Дуго су све загледале, али се не могоше сетити, на што је оно охлаћено олово налик. Једва ће тек једна од њих. „Та видите, да је то са свим право виме; но ти ћеш се удати за адвоката."

A. „Куд си се ти тако замислио? 0 чему мислиш?" B. „Ни о чему." А. „А о чему се, бога ти, мисли, кад се ни о чему не мисли ?" в. ,0 обећању какве девојке."

Грдосија. „Сад језик за зубе или ћу вас стрпати у џеп." Шаљивчина. Добро ћете урадити. Бар ће те тако у џепу имати више разума него у глави."

Украо Шајкаш од свог капетана ћурака па позвао и свог комшију Швабу на част (ако га ухвате бар да не прими батине сам). И збиља се то некако дозна те обојица буду позвани на суд. Србина суде на 25 врућих због крађе а Швабу опет због упорности, јер он не хтеде ништа да призна. У оно доба била највећа срамота јаукати кад туку. Србнн издржи јуначки па ће онда рећи Шваби. „Јес' чуо, Швабо ? Видиш ову цигљеницу; само писни кад те почву батинати, па ћу ти ја судити .'" „Ех, нећем ја, ја тршиш као каћ !' „Легне Шваба а пандур ожеже једну. Шваба писну тихо кроз зубе : „А — ајне!" Опет удари пандур а Шваба мало јаче ; „цва-а-ај!" Опет га одалами а он ће на сва уста: „Тра-јај!" „Хоћеш ћутати Швабо?" продера се Шајкаш на њега. „Та ја само пројим! извињавао се Шваба.

20Г ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ I НА „СТАРМАЛИ". Бећ и само зато да мржња српских непријатеља има о шта заиети пре него се па српску публику оспе, треба сваки ваљан Србин да држи „Отармалог*. Што више мржње падне на нас, мање ћеје доспети до вас. А ми ћемо се већ постарати да је шт^више на себе навучемо. Ово је само један разлог, — а остале разлоге знамо, — знате, — знају — зашто треба „Стармалог" одржати, ојачати, повећати улепшати. Отварамо даклем двокрилна врата птетплате. Ко нам дође, добро нам дошао, коме ми дођемо — боље га нашли! Претплата износи за Аустро Угарску 4фор. годишње, — 2 фор на по године, — 1 фор. на три месеца.