Стармали

"У Новоме Оа,дзг 20. марта 1333. „Стармали" излази ггрипут месечно. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и Јруге крајеве: 10, — 5, — 2 1 / ј динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штам гарија А. Пајевићау Новом Саду рукописи се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, \\'јеп Негпа1»ег (тиг<е18Јга88е, ЈМг. 9.) — Претплата и све шхо се тиче администрације шиље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду, из Србије књижари Валожића Београд и Ниш. — За огдасе плаћа се 6 новч. од реда.

Помозимо! Ох пролеће, ала су ти Пуни јада први дани ; Долазиш нам тако кивно С елементи разуздани. Још ее вода не стишала Што нам дому темељ срива А већ ждере кров иад главом Ватра жива. А бура се захукава Да не легну зли таласи; Ветар пири, буру шири, Да се пожар пе угаси. Ко нас куне тако љуто Из даљине многих миља ? Ко нас куне? — ил још горе: — Ко нас тако благосиља?! Бура руши, вода топи. Пламен пропаст нашу снива. Ил је мноштво наших греха, Што те казни изазива! Шта је, да је, то испитат' Ко би сада каде им'о ! Један глас се само чује, А тај вели : Помозимо! Ох Кикиндо, српско место Ох без крова и без хлеба! Ту су јади понајжешћи, Ту најпреча помоћ треба.

На пепелу дома свога Гладна деца, жене, људи, Па зар њина веља мука Само сузе да нам буди!! Помозимо, ко чим може, Да што горе не видимо. Помозимо, приложимо,Бар се тако поправимо!

И ми отварамо писаниЈу, да се што пре помогне страдалнидима, браћи нашој у Кикинди. Издаватељство „Стармалог" радо ће примати и бележити сваки и најмањи милодарак и опремаће га журно куд треба. Имена приложника: Уредник овог листа 3 фор. Издавач овог листа 20 фор.послао је од своје стране одмах на први глас ове ужасне несреће.

Кад се обазремо на историју нашег српског народног позоришта, дођу нам на ум свакојаке мисли; а где има свакојаки мисли, ту има доста и помучних, а доста и ноучних. Узмимо само да наше позориште постоји више од 26 годнна, па ако сад и није здраво као лав, то долази баш отуда што је морало много лавирати, — јер лавови не лавирају, а ко мора да лавир а тај тешко остаје здрав као л а в. Кад се наше позориште зачело онда још није било закона о народностима, онда је по природном закону Србин своје мезимче могао српским народним именом крстити и то се сматрало за сасвим природно и од доле и од горе. Што се чисто српским новцем основало то је било сриско народно. Наша се скром-