Стармали

„ОТАРМАЈШ" БР. 9. ЗА 1888. 67

Ћира. Верификација екупштиае у Србији само је два избора уншптила. Спира. Даклем при решавању у први мах фалиће само два гл аса. Ћира. Јесте, фадиће само два гласа, Спира 0 брате, каква је то разлика, кад само два гласа фале, према оној напредњачкој скупштини, кад су двогдасци од почетка до краја све и сва решавали! Ћира. Тако је. Ж ако два гласа фале, — само нека ови други не пофале. вам казати, Ми смо искрепи пријатељи радикалпе стране и поштујемо прваке, који су данас на вдади ; уверени смо тако исто да би радикална вдада и странка са невезаним рукама могла Србији многе користи донети, као што смо уверени да са везаним рукама може лако на трулу и врло онасну даску стати и себе грдно осрамотити и изиграти. Али ми нагађамо мисли данашње радикалне владе у данашњем тешком положају. Она можда мисли овако: „Не можемо све што би хтеди и што се са правом од нас очекује, — али шта би било кад би ми данас сишли са управе ? не би ли онда настунила нова Гарашкнска ера, која би Србију морално и материјално стрмоглавила. Нама Ве се мпога омашка опростити, ако се кад увиди, да смо само тако могли земљу спасти од унутрашњег расула." Тако можда мисли данашња радик. влада, и ми те мисли, ако нпшта друго а оно бар разумемо. Па ма да је „Стармали" нејак и немоНан, ипак се зато трза да овој влади сметње не прави — бар док не прође скупштина, која Ке бити ватрена против мудрости и жчлавости радикалне (о патриотизму не сумњамо). Међу тим нека чита радикадна влада што пише „Пова Уставност", шта пише и „Видело" па и сам Перин „Радикал", ту Ке у гомилама опадања и понижавања наћи и по које зрнце истине, која би зрнца и „Отармали" морао прихватити, — но ми све то, а и оно друго, загушујено за сада у себи за рад владе, којој би радо пријатељисалн и коју већ морамо и да сажаљевамо. Поправка устава поправи Ке и многе пезгоде. Заборавили се пак на то питање, онда Ее радикалну странку и бог заборавнти. Ал онда Ве и „Стармалом" бити одреше Н е руке, одрешен језик. Уредник. имао сам, — о несреће! неприлике још и веће. Да вам нричам : Лепе госпе! и остали сви у збору! ви већ знате! . . Сви говору: да сам ремек верног мужа! — свак' већ на ме прстом пружа! Моја жена, — већ петнаест кма лета,како носи ово име, — ја се боме дичим с тиме! та вам незна за неверство! љубомора њу не гања! Али има баш и право , што ми веру сву поклања! .. . Па опомад, — помислите, седим ја у соби малој, што но врата воде башти . . . Да, ал' збиља! ваља касти: да у једној кући с нама, неколико укућана, разне врсве, разног пола уживају Па и једна цура мала, научила . . .учестала . . . да крај ових врата малр,

П у с л и ц е. О. 0 чему се год много говори, мора се догодити макар пола. Бојали смо се рата и његових т опова; топови нас за сад обиђоше, али потоп многе сатари. —. У Бечу ће скоро бити изложба п а о а. Бар ту и ми Срб:1 могли би који Ми §1 ;егехетр1аг изложити.

Не волимо што је „Одјек" толико говорио о линчу и о линчовању. Јер ако је то све, онда је Гарашанин са братијом врло јефтино прошао.

ф Што у Новоме Саду нема жељене слоге, то је можда опо „повосадско позориште" коме хоће Тиса да се хапски плац поклони.

М 1 - Сад баш чусмо жалостан глас да Перин „Радикал" престаје. Но Пера вели да ће он и од сада по каткад делати. Е па изићи ће дело на „Видело."

„Наше Доба* прича о некој мисли, ^коју је „књижевно оделење Матице Српске примило једногласно", али тај закључак „није ушао у записнпк." — Да је нешто „Бранику" или „Застави" омакла се реч, да је у Матици једногласно примљен неки предлог, који није уведен у занисник, најмање пет би комесара потрчали да поведу нову истрагу (сваком комесару по 250 фр. = 1250 фр.) скакућући све у шали, доста пута тражећ' цвеће у баштицу нашу скреће ! . . . Е, ономад, баш случајно, седим ја у соби отој чекајући, не бил' како . . . али знаће ваљда свако, да озбиљне мисли само по глави ми ићи могу , . . „штехер" бејах баш снимио, кад случајно покрај врата .... шта мислите ?. . Учини ми с' да ће пасти, .. . не могу вам хитрост касти, с којом скочих, обухватих, лепо дете да не пане . .. да застане ... да остане .... „Голубице! Мезимице!" .... и још нешто хтедох рећи, ал' ме у тај исти час „„Ха! Ти ли си угурсузе!"" изненади крутн глас .... А ја моју мниму цуру, распознавши сву кубуру, испусти ... јрр г.!гс'гс шпас !