Стармали

76 „СТАРМАЛИ" БР. 10. ЗА 1888.

Не би бидо до беснила Виделовском Гари. Ал он друге још еаиада Остављен на миру, Јер је „линч" у Србији Само на папиру. Калимегданџија. 3 а п ит а х ономад једног поштеног Србина: како је ? А он ми одговори: „Земља тврда, — небо високо, — цар дадеко, — а Герман долази ближе".

Галантерија Нека рекне ко шта хоће, али ствар је јасна: Ми смо мушки увек „галант" на спрам пола красна. Кад је Ева понудила, јабуку Адаму, знаде Адам шта „к и п и р а" за његову даму. Па не хтеде у јабуку да загризе први Ето, то је ви 'те био „галантом" вам први! Др. Казбулбуц. Поп Панта мисли да је учитељство отело маха над свештепством. — Ми још нисмо чули да је који поп или калуђер био затворен у Долгиној брашнари.

никако нема. Хм, мипгљах, они ваљда мисле, да ако одмах не дођу, да ћу устати, а они ће опкладу да добију! Аја! Ја то помишљам, а моја жена стаде на вратима плакати и чупати се, када је видела, како седим и говорим: Ево је, ено је ! Али Жане шта је с тобом ? Ево је, ено Је! Жане, шта ћеш! Ево је, ено је ? Жане, Боже мој шта ти је ? Тз ми не одговараш? Ти ми се не смејеш ? Ти се не мичеш ? Ти ме плашиш ? Ево је, ено је! За име Бога, говори! За што блејиш у сахат, јеси ли бол«естан ? Одговорити нисам јој могао, дам јој знак руком, да ме остави на миру, али ме жена не разумеде, него ме ухвати за раме, па хтеде да ме са столице баци. Но то тек нисам могао да трпим, јер би опклада била изгубљена Говорити нисам смео, с тога је звизнем по образу, да је све викајући напоље побегла Али ја само даље говорим : Ево је, ено је ! Не потраја ни три минута, када се врата отворе, а

Н а в и к а. Тужио се штуцер Паја пријатељу Пери да је срце своје дао госпођици Мери, И да саде б е з срдашца тек онако живи, па се чисто и сам себи и чуди и диви „Мој пријане" ! Пера на то: ти си в и ч а н томе, та срце си поклањао у животу своме, колико је мени знао : бар двадесет пута! н а в и к а је то код тебе баш н а в и к а љута ! Др. Назбулбуц. Пооловице са врло незнатним изменама. Боље је имати, пего умрети. Чега се паметан стиди, тиме се Јуд поноси. После Глише ја пун џен. (Тако у себи мисли погодите ко!) Девојачка су врата сваком од два рена. На псу рана, у апс^у и зарасла. Не плаче слеп што није лен, већ што очију немаш.

Нит је шијак, нит је брат.

моја жена рупи са лечником унутра, па стаде викати: Боже, гледајте, господине докторе, полудео је ! Но то ми је још требало, да ме за лудог држе. Стога дигнем обе песнице у вис, и почем нисам смео да говорим, станем викати колико ми грло доносило : Ево ]е, ено је! Ле~ник ми опипа било и запита ме: Шта вам је, господине Жане? У то избије сахат три. Опклада је добивена, повичем и скочим еа столице, где су ти младићи? ја добијам пет талира. Какви пет талира? запитају у један мах лечник и моја лгена, а ја им исприповедам целу ствар. Боже мој, повиче моја жена, оба младића отишли су пре но сахата, а ти си сада са двадесет и пет талира лакши, а и пиће није плаћено! Гром и пакао! нека ми само дођу, показаћу им већ! а из уста ми се силом оте: „Ево их, ено их!" „Не", одговори лечник „нема их". (По немачком). Враголан.