Стармали

"!Е7" Новоме Саду 20. аггрила 1©©3.

„отарллалхе" излазн трипут мвсечно. Годишња дена 4 ф . — погодишња 2 - на 3 месеца 1 •. За Србију и друге врајеве: 10, — 5, — 2 1 /» динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јоважовић; Издаје штаниарија А. ПајевиВа у Новон Саду ружописх св шиљу уреднику (Ог. Ј. Јоуапоујс, \\!еп НегпаХаег Оиг<е18(га8не, \г. 9.) — Претнлата х свв што св тиче администрадиЈв шхљв св штампарији А. Пајевића у Нов. Саду, из Србије квижари Валожића Београд и Ниш. — 8а огласе плаћа се 6 новч. од реда.

Христић васкрес! Христић васкрес, баш у петак! Христић васкрес!, знате л' чији' Христић васкрес напредњачки ! Христић васкрес у Србији! Христић васкрес! глас се шири, Уздрхтала српска Дрива; „Христић васкрес!" Јуде вичу; Радује се Палестина. Христић васкрес! сви то знају; Знају деца, знаде мома. Христић васкрес! — никог нема Да неверни буде Тома. Христић васкрес баш из мертвих! Апостоле своје мери; Он не нађе свога Петра Да га трипут изневери. Христић васкрес, па се чуди; Њему било, што не бива. Ал не нађе свога Јуду Да га мучки исцелива. Христић васкрес, баш из гроба, Па другима гробље бира . .. Његов баба, роми даба Тријумфира. Ва истину, ко би рек'о Да ће светлост толко спават', Вековима после Христа Да ће Христић ускрсават'.

Христић васкрес ! а еа крају Правда сваком своје дели; Само штета што васкресну Пре нег што га разапели.

Ахил.

Политични преглед.

„Христић васкрсе из мертвих, смертију себе не понрави, исушчем ва гробје Чеди живот даровав". Тако се ево заори песма ускршња у Београду. Званичне новине и ускршња јаја излазе у црвеном оквиру. Чим сам читао у чивутским новинама, да се у Србији спрема нека министарска криса, одмах сам знао, да ће ту бити не само криса, него и брашна итаране (таранесу наша дедовина) што је све самлевено у Гараша-новој старој воденици. Сад дакле могу од тога брашна и криса месити народу колаче; за која се не може рећи, да им се није надао. Међу ускршњим колачима има, као што је познато једна врста, која се зове батинице, нека се народ дакле и томе нада; капларски штап већ неће фалити. Од велике недеље даклем заиочеће „Видело" опет клепати, а „трнов венац" метуће се мученику на главу, жене мироносице имаће опет коме ноге помазивати. Међу тим ће нанредњаци опет у побожности певати: „ придите пиво пијем новоје, не ва исцеленије души" —■ и т. д. Кад се даље обазремо по свету а оно имамо шта и видети. Наше њиве и ливаде, које су до сада биле мађарском бојом бојадисане, даклем з е л е н е, сад су наједанпут промениле боју, јер их је Дунав поплавио, даклем су добиле српску боју, то јест пр опале су. Вилово, Борча, Овча и друга наша места сад I су права Венеција, шта више, још и славнија него