Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 18. ЗА 1888. 143

ждвете да вам дођем а ви ме онда и погледајте. Ако видите да машем главом, то је зеак да нећу да дођем. Лала.

Бубнуотека У 49. броју „Н. Доба", где се оцењује књига: „Теорија произаичког писања", стоји и ова велеважна нова аксиома: „Дело је доста добро подељено и изведено, али мујејезик неправилан, што треба даје главна врлина таквом послу а .

Американски. У једним американским новинама стајао је овај оглас:

Јуче у опери на другој галерији украден ми је сат. Ако ми госп. крадљивад врати мој сребрн сат, казаћу му, где може лако златан хронометер украсти.

Чудни смо ми људи! Заиста смо чудпи. Што волемо то чувамо „као очи у глави". Пч де како чувамо ми очи? Како поступамо с њима? дижемоих, обарамоих, преврћемоих, бодемо их, парамо их, и сваку ноћ их држимо затворене. — Леиа љубав!!! — Молим вас, кад полази брзи влак за Пешту ? = У седам сати и шесдесет минута.

0 п к л а д аУ веселом друштву рећи ћеједан шаљивчина:То је чудно, да човек не може сам себе бубнути песницом у леђа. Ту се нађе један брзоплет, па рече: Не може да ! Ја могу. — Не можеш. — Могу. — Ајде за форинту да не можеш, — Ево форинте. Могу. Сви су били радознали, како ће да испадне та опклада, Брзоплет стисну песницу, подиже је иза врата и бубну себе у леђа; али у тај исти мах бубну га у леђа и шаљивчина. — Ето видиш, да ниси могао сам себе бубнути у леђа, јер сам те бубнуо и ја. Брзоплет је изгубио опкладу, али је добио две буботке, Барон Н. приповедао је радо свакојака чудествиЈа из свога ловачког живота, — а хтео је да му се баш све верује. Једаред за својим столом приповеди, како је пукао на срну, а тане ју је згодило у предњу шапу и у уво. Гости се чудили: како то може да буде. А домаћин по-

зва свога слугу, да му то посведочи. Слуга рече: то је, господо, тако било : Срна је баш чешала предњом ногом уво, кад је г. барон на њу пукао и тако јој је тане пробило и шапу и уво. — Кад је слуга то тако лепо протумачио, примакне се своме господару, па му шапне: „Господине, немојте лагати тако раздалеко ; — једва сам и ово саставио."

Забунио се. Господин Н. у^еукујну. Ту је његова жена предогњиштем стојала и супу солила. Господин дошуња се полако иза леђа јој до ње и цмокне је у раме. Госпођа се трже и људито му рече: фуј, ала си ти неучтив! Трже се и господин Н., па с е поче извињавати : Опрости, душице^ забунио сам се, мислио сам да је куварица.

Доктор. Јесте ли прашкове узели у облатнама? Болесник. Нисам, господине. Ја писма не затварам облатнама, па зато их и немам код куће. Већ сам узео прашкове са црвеним воском.

Профееор. Ово је данас већ трећи пут, како доцне долазите на предавање. |ак. Молим, господине, варате се; неће бити тако. Проф. Даклем то је сад но други пут. |ак Извините, господине, ал Проф Не трпим никаква поговора. Даклемто је данас први пут. Гост. Келнер, — гледните само ово пиво. Шта је то црно у њему ? Келнер. Немојте се од тога гадити. То ће бити парче смоле, или друго што.

Шмуле. Исак, Исак, од куд теби тај златан прстен. Исак. Нашао сам га на улици. Шмуле. 11а зар ниси пријавио полицији. Исак. Нисам. То би изгледало, као да се шепурим са својим коштењем. Мати Ала, ала, сине, није ти доста твоје невоље, што си и гурав и зрикав, него још трчиш за сваком девојком. Син. Па за бога шта ћу, кад беже од мене. ЦР Јјр** Позив на претплату, Са овим бројем завршује „Стармали" арво овогодишње полгодије. Где и како „Стармали" излази, која му је цена, све је то познато, само је још вепознато колико ће се пријавити нових претплатника. — Да не би било кубуре, молимо да и то што пре дознамо Издаватељство „Стармалог." Књижарско-издавалачка филоксера зовемо оне дужнике, који читају новине па неће да плате или узму да растурају књиге, па никад ни књига, ни новаца. Много пута смо их писмено позивали да плате што су дужни. Сад- их ево јавно по-

ВДО"" Ј оуј се могу добити сви бројеви „Стармалог* од почетка до данас.