Стармали

204 „СТАРМАЈ1И" БР. 26 ЗА 1888. у^ ^бф«С«е «9 «^«9в^«$&9«б <««9бфб990««>««>«$в<>»9«9д9«9«ђ«С«^

Имам и ја неколико предлога! Ево их: I. Да Матица Српска набави једну белу заставу, а ту заставу да истакне у ретким приликама, кад се унутри не води комесарска истрага.

II. Могло би бити и обратно. Да се купи црна застава, а та да се вије кроз прозор, до год унутри траје истрага. Но то би било много скупље, Ветар и киша заставу би оштетили. Те би морали често нову правити.

III. Да наши филолози и лексикографи запитају гдна Ил. Руварца шта значи та реч „врућопиш", који смо од њега први пут читали. (Ако он под тим именом мисли оне који топло пишу, — ти би онда требали да му т согроге дођу у госте, па да му захвале).

IV. Да се загребачка „Влашка улица" даде пештанцима у промену за ону пештанску улицу, која се некад звала „КеГгеп Са8зе а а сад се лепо зове „бгегђ гЉа". V. Да се Сомборцима пошље на поклон пар нових папуча. Јер чујемо да сч добили нове н о н е.

VI. Чујемо да у Матици Српској онде где је намештена галерија слика, бага поред Св. Саве стоји слика Бахусова. Предлажемо да се Бахус одатле скине, па да се метне поред друге које слике, н. пр. поред слике 3. Ј. Јовановића (вз млађег доба), — та Бахус тек боље доликује уз песника него уз светитеља.

Сад је већ мало фалило, те нисам мог верног пратиоца треснуо о калдрму, али еам опет мислио: сад си већ толико за аега платио, па још и њега да бациш, онда имаш дуплу штету. — Чврсто га зграбим за држак, и замлатам неколико пута око себе и — збиља тревим неког ћифту по сред калпака. Он т. ј. калпак слети доле, али и мене спопадоше, па ме стегоше као какво бесно псето, те у полицију. Браним се ја, да све пеним на уста, али у место да себи помогох са мојом дреком, начиних још горе зло. Доведоше и доктора, те овај мени пипај пулс, па испитуј, испитуј, да сам од једа сав позеленио. — Шта мислите ? Доктор рече, да нисам сасвим при себи и да ме морају у болницу одвесги . .. Сво моје протестирање не помаже, и тако вам ја прав-здрав морадох 3 дана у болници лежати; док се мало не утишах; тек онда ме пустише, али ми узеше неки 4 фор. за тај безвољни квартиљ. — Питате где сам амбрел оставио ? . . . Везао сам за њега тежак неки камен, па сам га са ћуприје вурио у мутни Дунав! Иамо среће, да то и пре урадих ! . . .. Др. Назбулбуц.

Т и н о, Т и н о! Тино, Тино, ти се туђиш. Ти презиреш љубав моју. Утеха ми оста једна: Имам јоште слику твоју. Кад у вече дођем дома Ја пред сликом твојом дубим; Ја је скинем са дувара, Загрлим је па је љубим. Тако данас, тако сутра, Тако бива од дан на дан; Љубим твоју хладну слику, Тужан, јадан. II од силних пољубаца , Драга Тино, Слика твоја већ мирише Сва — на вино. Тиносав.

„Ти" и „Ви". До сада је на угарском сабору био обичај да посланицп са свим фамилијарно један другом говоре „Тк". Из тога се обичаја није извлачио ни сам Деак ни Андраши ни други корифеји. Ал ево сад се гроф Карољи нашао увређен, што му је један супосланик рекао „Ти". И тако ће канда оно дојакошње поверљиво „Т и" да изађе из моде. То ће сад мо::сда тако јако отети маха, да ће се и у сложеним речима морати сваки „Ти" заменути са „Ви". Ми немамо ништа против тога. И радо пристајемо кад будемо апостровирали данашњег министра председника, да му некажемо: Тиса, — него Виса; па радо ћемо то написати и маџарски, ево овако : ујавга!

Карслбадијаде, (Свршетак.) XXII. Карсбаде драги И то ти је дика Што с' у теби чује Стотина језика. И доктори еваки Језик разумеду, Који пацијенти Исплазити смеду. ХХШ Смеж и вина пити, Ту је, — само реци. Али не сме бити Више од „три деци" Један Енглез седи Сваки дан се једи Кад леже у кревет: