Стармали

206 „СТАРМА ј ТИ" БР. 26. ЗА 1888.

Има нешто... Има нешто, што у школи ђак по десет пута чује, Па ипак му тешко пада Да верује; Трезна глава тешко схвата Ту истину. После на њу сам наиђе — Ал при вину. Ту истину трезан чов к Хоће, неће. Ал пијаном посве јасно ј': Да с' земља окреЛе. Ђакеља.

Ц и т а т и са додатцимп. „Шта се оно травник замаглио", — веле дуванџиј е кад немају шверцована дувана. „ Јади, јади, не ваља шта ради", — веле сви поштени људи (али за сада још само у себи). „Лшуј днес Сионе!' певају продана пера, кад им госа оде у Карловце по плату. „Мгг пкМз, (Иг пгсМз!" — рекоше карташи пред зору, кад им се сав новац сподобио у крчмареву пикслу.

п 3ар је тако, јело? — певају тужним гласом карловачки благодјејанци. „Зло је иоКи а горе не иоЛи", — пише Кобург својој матери. Ђ Не аита се ко се како крсти", — веле пештански Чивути, већ се пита како ће ко своје име помаџарити. „ Чудна ми иљуска!" — рек'о неко у дамфбаду, кад је хтео да се душира, а није било воде.

„ Чудна ми куиуса!" — воскдикну често карловачки благодјејанци. „ Збогом грожђе, вботом виногради !" — певају тужни Сремци (у славу филоксери).

„Не уби!" — викнуо је један попа при преферанцу, кад је морао да избаци макову десетицу.

„ Сад бар знам на чему сам ! и — рекао Циганин кад су га после дуге истраге повалили на клупу да га батинају. „Ћеље су јој руке од / укава и — рекао један шаљивчина о некој малој девојчици, кад ју је видео у прљавој кошуљи. !

„Не стоји ку%а на земљи, већ на жени и , — рекао Чивутин кад је хтео да банкротира, па преписао кућу на женино име.

в Нли грми ил се земља тресе а , — тако веле мољци, кад се у лето зимски капут чибука. „ Узимам себи слободу " — рекао ариштанац кад је утекао из аришта. „Дуни ветре и н'пиим сокаком — говоре новосадски грађани, којима је суђено да станују у р^змаринској улици. „Слава благотерајенију твојему! и — вели кр. Милан, кад се случајно сети српскога народа.

„ Чим ти твоје соколове храниш!" — питали Коломана Тису, кад се вајкао што му је каса празна. „Вуковар је леиа варош", —- веле српски новинари, кад добију из Вуковара једног (новог) претплатника. ,ИскијаЛеги ти то!" — то би се могло написати на бурмутицу понеког министра. „Рукоаиси се не враЛају " — рекао неки намастиргки гост, кад је из архиве узајмио неке важне повеље. „ 6 амо слога Ср ина саасава ", — признао је господин Лодић, кад се тражио у неком српском селу за на- \ тароша.

Оунде јарко .... Сунце јарко, сунце јарко, не сијаш једнако ! Правдо, правдо ! Не долазиш сваком подједнако! Јер док једне дижеш у облаке ; други пате муке свакојаке. Сунце јарко, шаљи зраке на све божје стране ! Правдо, правдо, гледни мало у закутке тавне! Пусти зраке да расветле тмину која крије моју отачбину. Др. Казбулбуц.

Бог га је криво разумео, Неки Цига нахват'о пуна кола рибе, па се поче овако Богу молити: „Помози ми Боже да сутра будем само ја на пијаци." Кад сутра дан, тако и би. Нит' кога да продаје рибу, нити пак кога осим њега да купује. А цига тад сасвим скромно уздахне и рече: „О мој Боже, баш си ме криво разумео." По баба Макренином причању ухватио у перо: Кеверишанин.