Стармали

214 ,СТАРМАЛИ" БР. 27. ЗА 1888 Калфа. (Каже му то исто још гласније). Мајстор. Вичи већма! Калфа. Е, да богме да. Ако узморам тако викати онда ћу промукнути. Па онда нећете чути ни толико.

Кајао 6и се. Неки млад човек упао беше у неку неприлику и хтеде се због тога убити. — Хе, видиш драги нријатељу, — тешио га је један старији познаник — не треба одмах у очајање пасти. Узми само н. пр. мене. И ја сам био млад, имао сам таке неприлике као и ти, па сам се и сам хтео убити, и да сам то урадио, веруј ми, и данас бих се за то кајао. Није само у излогу. Уђе неки гогп. у трговину где су се дечије играчке продавале. — Купио бих, молим вас, какву играчку моме малом сину. У излогу сам једног лепог магарца видео. — 0, молим вас, имамо и опде унутри магараца на избор. _ — Хај, кад бих ја био краљ!! — уздануло је једно свињарче. — Па шта би радио? — На коњу би јахао кад бих чувао свиње! Скупио Рци—"Г

А. Ала бога ти, што ти твоме синчићу не тепаш друкчије, него га увек зовеш мамлазом? Б. Е зеаш, име му је Лаза, а иначе је грло еалик на м а м у — па куд ћеш онда згоднија тепан>а него м а м л а з.

Неко те неко наумио да штеди, па за то купи у ц. и кр. трафици кутију цигара од најефтиније сорте. Али други дан ево ти га у трафику и моли да те цигаре приме натраг. Трафиканат му рече да то не може бити, а уједно га запита зашто цигаре натраг доноси. Одговор. Е знате, рекао ми је један пријатељ, ако те цигаре будем пушио, мораћу повратити. А ја к'о велим боље је и за вас, да вам их п о в р а тим сад, него после кад их испушим. А. Је л' то ваша девојчица ? Б. Није. И то двапут није. А.!!! — Како то да разумем? Б. Ето тако: прво, није моја, — а друго није девојчица, него је мали момчић.

Н. Господине. Ви сте човек имућан. Н. Н. Може бити. Н. Ви сте човек увиђаван. Н. Н. Може бити. Н. Ви знате да сам ја човек ноштен. Н. Н. Може бити. Н. Па узајмите ми сто форината. Н. Н Не може бити.

Кад је Марко Шалић испросио девојку, замоли је да му се закуне да ће му бити верна. — Ох хоћу, хоћу. Тако ми жива бога. Бићу ти верна до гроба. — СтанЧ То не примам. То ми је много. — Како да ти је то много?! — Мени је доста ако се закунеш, да ћеш ми бити верна до своје педесете године; а за даље верујем ти и без заклетве.

задаје данас овај ребус:

1 1888.

Милостив' допуштај. Са Тисине висине допушта се и нама нешто. Да се не каже, да смо оданде са свим маћијски заборављени. А шта се допушта? Допушта се, да се Разцовићева заклада сме загрлити са покојном словачком Матицом.

^ $ ГОД. XI. 1

;,х>«в«дЈб«б«бев«б«^

ко овај ребус реши (идеално и стварно) добијаће у награду наш лист од I. октобра до краја ове годинеКЊИЖАРНИЦУ Л. БРАШОВАНА У ВРШЦУ позивамо да свој трогодишњи рачун изравна, јер ћемо бити принуђени да је суду тужимо, ако у најкраћем времену не одговори својој дужности Уједно забрањујемо истој књижари да сме скупљати предплату на листове наше, јер смо због њене неуредности имали многе неприлике са г г. нредплатницима, који су њојзи платили а она нам за то ни јавила није, а камо ли да нам је примљени новац послала. Штампарија А. Пајевића у Н. Саду.