Стармали

^СТАРМАЛИ" БР. 28. ЗА 1888. 223

пут, понда у недељу сватови, ето. И јави ћеш ми и то, кад да дођем по буље, моји злогвори ће се знам једити кад чују, ал нека, век попуду од једа. Сад сам срочио нову песму, код нас је већ сви певу: „Шга се оно бељаса, испод стрејом драо", а тако је певу, когод оно „Баш зато је кер деда." А мислио сам и то, ја би дошо теби у кући, зар ја баш морам у Банат живити. Сад ваша воља код вас што 'пај казо. Сад поздрављам Чичу и Нану, и вашег кочијатпа Петера и свињара Мишку, и притљ Бертулу ди сам био на квартиљ. Г1иши само на мене ђера Шушкалов, мене знаду и кере наше, табоме. Још и то ћу ти касти да разбереш шта код вас плаћу за венчање да знам кум Шуги касти, сам писо. Ђ-

П р о м е н а На свету је овоме постојантво ретко, што је данас преслатко, сутра буде јетко! Ено грожђе шећерно и слатко и зрело, ; ' а у крчми 1! и н о нам увек накисело! Др. Казбулбуц

Виша и његова Пела. Виша Шовљански имао је жеву, до зла бога лењу; таке лење жене и лењости њене нема удес свачи, нити би мого наћи у сто седам села, као што беше Пела. Једном дође кући Виша, баш је лила јако киша, лила ј' киша јака из мутна облака. Дочекавши с прага свога мужа драга, Пела зборит' пође: Е баш добро дође! Ја би јела из баште јабука; али ето мука, покиснућу док отидем тамо и вратим се амо. А ти си и тако већ покисн'о јако, па ти киша не ће шкодити оделу, — ајд' послужи Пелу. Виша само ћути, нешто му се мути. Ха, ево му згоде! зграби кот'о воде, — ноли своју Пелу по сувом оделу, ноли ]е поштено: „Его, драга жено, сад си мокра и ти, не мож' боље бити. Не изгледагт више као каква дама; ето сад се можеш послужит' и сама.

У гостионици Врло рђаво печење добио беше један гост, те ће на келнера: -— Но ова се риба не мпже јеети. Кад је то печена ? — Не знам, молићу, јер .ја сам овде тек од дне недеље.

Још се могу добити сви оројеви „

Није тежак. Поклизне благородни господин на улици и тако падпе да се јако угрувао, те се није могао ни дићи. Неки доброга срца сељак сажали се, дигне га, метне га на леђа и понесе кући. Је ли да сам тежак? — уиита благородни господин. — Шта, какво тежак! Носио сам ја брава од четири центе на своји леђи, а не тако као што су благородни господин Н о ћ у. А: Је ли, молим те, не би ли ми могао рећи колико је сати. Воктер : Сад још, молим вас, не могу, ал' извол'те мало причекати, одмах ћу дудурикати 2 сата, па ћу вам онда већ моћи реЛи колико је.

Хтео је само да зна — Је ли, пришко, пошто ћеш ме однети до станице? упита путник фијакеристу, који је поред њега на празни коли седео. Овај видећи га са великим паковима оптерећена, рече : — За два форинта. Извол'те сести. — Захваљујем. Хтео сам само да знам колико ћу уштедити кад пешке одем.

Одговори уредништва, Новаку у К. и још некима. Ви сте решили ребус у броју 27-ом „Стармалог*, па иштете да вам се сад „Стармали" шаље до краја голине Али ви сте тај ребус решили само идеално, а ми смо јаспо рекли, да га треба и стварно решити, па онда се добија „Стармали". (Стварно су га решили сви они, који су нослали претплату) „Домаћин* А ратос хумореске са толико расцопаних глава, разбијених носопа. уганутих руку и криминалних процеса. Љ. А Л. Пзвините. Нисмо се разумели.

САД ЈЕ БАШ ИЗИ1ПА0 И МОЖЕ СЕ ДОБИТИ „ОРАО" ВЕЛИКИ ИЛУСТРОВАНИ КАЛЕНДАР ЗА 1889. ГОДИнУ. УЗ САРАДЊУ СРПСКИХ КЊИЖЕВНИКА УРЕђУЈЕ СТЕВАН В. ПОПОВИЋ ГОДИНА ПЕТНАЕСТА. Цгна 50 новч. нли I дпнар. Ео поручи најмање 25 ком. за готов новац, добгја комад по 33 новч. Наручбнне ваља упућивати издавалац-штампарији А. Пајевића у Н. Сад. ТАЕО ИСТО МОЖЕ СЕ ДОБИТИ „ЦАРИЋ" МАЛИ КАЛЕНДАР СА СЛИКАМА ЗА ПРОСТУ 1889. Дена је 20 новч. или 40 пара динарских. Иредродавци добију за готов новап комад по 12 новч. Стармалог- од почетна до данас.