Стармали

236 „СТАРМАЛИ" БР. 30 ЗА 1888.

није жена. Јер доее жене радо одговарају , и Српски дневник" ево никако да одговори на „Браниково" питање, које овај већ четир пута понавља. Шоробоцкало.

Ђука. Даклем кр. Милан морао С6 „ П08ВатИ Иа СБ °^ из У зетан по ' јјјШШ Ћ Шж И Џ Шува. Тако је, ко не може да се ^§ј^Г г ; позове на правилност мора да се позива на и з у з е т н о с т. Ђука. Ал ако се народ и з уз м е на њега, онда ће му бити положај још изуЈетни ји. Шува- За то су паметнији они људи, који своју будућност зидају на правилности, него они што се хватају за изузетеости.

Епиграми. I. Н е к о м е. Ти си негда Српству доста обећав'о, Тад је ђаво спав'о. Сада ти је пос'о наузнака трудан, — Сад је ђаво будан. II. Какво питање такав одговор. Зашт' је небо нуно звезда ? Казаћу вам ома. Јер иначе не би могло Бити астронома. „Ви сте одличан дипломата," рече барон, када ми је напунио чашу шампањцем, „и мило ми је, што сам вас упознао: али једно ћете ми признати, да ли држите Русију за поштену или за неискрену ?" „То морам казати, одговорим ја, „да су сви Руси, које сам ја познавао, били здраво поштени људи!" „Не", повиче барон, „ја видим, господине грофе, да није вредно с вами разговарати се; препоручујем се!" Он ме остави, а ја не будем лењ, него вам се наклопим на шампањац, па сучем као гуја! Једну боцу задругом, а када сам се мало угрејао, помислим : А зашто не бих и ја играо, као и други људи ? На посао ! Подигнем мало огрлицу у вис, па пређем најближој госпођици, која је била мени леђма окренута, и рекнем јој: „Госпођице, смем ли молити за идућу ваљку?" Она се окрене, па када ме опази, стаде викати: „Пи! Какав безобразлук! Сапуновић, мој кудравичар!" То је била кћи тајног саветника,. коју ја сваки дан чешљам. Сад настане права хука-бука. Берберин ? вичу грофови. 0ие11е ћоггеиг! вичу всјвоткиње! Мој непознати херцег дође к мени и рече: „Ви ћете ми рачуна дати! Ваше оружје?"

III. После нове сале. Шта ће бит' са старом салом ? То би било згодно место Да с' у њој сарани Нотабилитетство. Арги. Из писма једног расејаног, I. Но и тај Јован Суботић с његовим „Кир-Јањом" — баш сам се слатко насмејао! Купио сам га пре неколико дана у књкжари браће Поповића и Јоцића у Бео^раду, па сам га читао на лађи путујући на пароброду у Гргетег манастир, ту задужбину каеза Ј1азара, који се покалуђерио и добио име св. Симеун. У Гргетегу ми даде штумадла лепу хотелску собу «М 17. и ту сам добио и „Заставу", што ју уређује Никола Јоксимовић и прочитао сам ју до краја. Шта вам ту нема! Кажу да је Јаша Томић подигао штампарску парницу против Козме због једног чланка у „Невену". После пише у новинама и то, да се Мраша брачно развео са својом женом и да се намерава повући са политичког рада у своју воденицу у Гроцкој. И „Јавор" су ми дали да читам. Врло ми се допадају песме од Иларијона Руварца, а и уводни чланци дра Полита-Десанчића у „Голубу" заиста су дивно написани. Из гореспоменутог манастира Беочина дошао сам на жељезници у Сентомаш; била је мала вода, па смо споро пловили. Кажу да је у Сентомашу увек мала вода. Сад како су насгупили дужи дани, т. ј. зима, ради су Сентомашани да се постарају за боље осветлење и за то буше артески бунар, а улице калдрмишу са „Наше доба", и добро се гази по њему, само се човек искаља. „Стармалог" никад не читам, јер астрономија и хемија није моја струка. „Чешаљ и маказе," одговорим, ако хоћете, удалите се три корака даље од мене. Будало једна, зашто сте мислили. да сам гроф ? Ја сам берберин и кудравичар, и то мушки и женски, ако вам што устреба, ево моје атресе " Завучем руку у џен, извадим неколико мојих карата и бацим их међу њих. Сада се изроди општи смеј, само се барон није смејао, него приступи к мени озбиљно и реч.: „Оставите с места дворану." „Молим", одговорим ја клањајући се, „немојте ме једити! Ја сам се здраво добро код вас провео, а ако би хтели, да ми вратите посету, ја сам свако вече „код макове седмице/ где ћу вам с драге воље приповедати о политици, јер ја стојим са свима државама у дипломатском одношају. Из Игалије добијам горку ракију, из Француске парфиме, из Енглеске „енглеско пиво", из Кубе цигаре, из Русије вотку, а из Америке слободу. Лаку ноћ господо моја!" (По немачком.) Враголан.