Стармали

250 „ СТАРМАЛИ" БР. 32. ЗА 1888.

А теби га поклања II правда и закон. Ту можеш и певат' Из сввх гласа своји, Јер твојих песама Нико се не боји. Грможур се теби Срдачно халали, Ма да мислиш да си За тај оддик мали. Ти си пуво заслужан Тај уживат' стан, Ма да ниси, ма да ниси Хедервари бан. Л.

С брда с дола. Док су се у Србвји Шурдиловићи и комп. у прљавим ципелама шетали по краљевој свечано заданој речи, све у славу слободних избора, дотле су звавичне новние певале а „Вндело" им секундирало : „Нема веће слободе Него што је овде". а кад ономад и пештански шорнали иризнаше, да је радикалима већина осигурана, тада кр. Милан утера у лаж и Зван. Новине и „Видело" и загрми да „избори н е ваљај у",--узе сунђер избриса рђав рачун и наред: иик, Јово, на ново! (II и к је у картама зелева боја, која се молује дрно, — даклем сад можешфджметжж. Стогодишња парнипа, (Свршетак). Е па сад да наставимо. Познато је да на овоме свету каткад и највеће лудорије имају добра успеха. Барон је овако умствовао : стари адвокати нису ни за шта, или: они су добри тек за кратке парнице. А за дугу парницу ваља тражити млада адвоката. И он потражи адвоката млада. И нађе млада, још слабо коме и позната адвоката, др-а Мих. Гарабу, и њему повери своју парницу. Др. Мих. Гараба захука се свом снагом, свом вољом и целим даром и вештином својол. Проучио је тачно ток парнице, информирао се о свему, није штедио ногу ни фијакера, ишао је на све стране, частио се са судијама, „правио кур" њиховим сунругама, — и гле, ко би то мислио, — једног дана млади адвокат доби парницу — стогодишњу парницу породице Бурецкове. Барон ће на то пун радости рећи : „Е то је прави стовраг, тај млади др. Гараба. Тог морамо потпомоћи. Од тога ће бити човек."

мо нагађати какве ће боје бити нов адут, што га је краљ народу своме избацио). Краљ је био тако милостив да је збрисао не само дојакошње изборе. већ је збрисао и цео изборни закон и она карта коју је избацио то је тројка (некарташи је зову ок-тројком). Срећа је што краљ Милан има пуну саћурицу празних речи, па ако се једна погази, он може другу да заложк, за другом трећу, четврту, пету, и тако даље (као љубитељ р е да), још само ако и народ има пунушубару вере, онда ћемо знаги и име тој комедији, — зваће се „Саћурица и Шубз ра",", у којој слепца играју главне улоге. Но како му било основ је положен, нов изб^рни закон је наложен, поштена реч је заложеиа и што је најглавније, скупшгина је одложева. Јесте скупштина је одложена; а и шта ће краљу Милану жена! Ваљда опет да дође до развенчавања! Но фашанке су дугачке, — ко зна каква ћемо још дочекати весеља. * * На Загребачком сабору ћирилска азбука врло лепо напредују, барем јој је почетак леп. Хоћеш ли А, — ту ти ;е Амбруш. Хоћеш ли Б, — ту ти је Брлић. Хоћеш ли В, — ту ти је Врбанчић. — Само, молим вас, немојте ме терати да то набрајање наставим, — јер у тој азбуци има и чудних писмена, као н. пр. кси, пси и т. д. * * * Кад би продужили почето набрајање брзо би дошли и до слова Е, — а ту би нам на ум пао г. Е §ег8(1ог1ег, који се изразио да је љубитељ батина. Но ми већемо да војујемо против оправданих жеља

Али пре свега седе у каруца и одвезе се у онај крај где је живела породица Бурецка; хоће да се деси и он ту, па да гледи како ће их редом ударати „шлогови", кад Ч УЈУ Д а Ј е њихов стари, њихов стогодишњи нроцес добијен, — ал га је добио други. То уживање, ту сладост није хтео себи да ускрати. Кад се са тога уживања дому врнуо, први му је посао био да је у своме дворцу приредио свечан банкет у почаст адвокату др-у Мих. Гараби. Банкет је испао „преизрјадно", шампањац је био „комифо", јелима није било замерке, а сви су се гости трудили да младога алвоката увере о своме дубоком поштовању — (а колеге су му у себи и завиделе.) У толико већма морао се зачудити г. барон кад други дан после банкета од адвоката — кога је још пре тога за парницу лепо хонорирао — доби'рачун ево овај:

За долазак на банкет

Ф-

40.-

За отрцавање салонског одела

Ф-

5,—

За ресумирање парнице

Ф-

200.—

За лично предавање

Ф-

50.—

Фијакер на банкет и оданде кући ....

Ф-

4,—

Напојница и хаузмајстору за отварање врата

ф.

3.10

Свега . . .

Ф-

302-10

„Е то је већ крајњи безобразлук!" нродера се барон. ,Ја њему у почаст приређујем соаре, а он хоће да