Стармали

262 „СТАРМАЈШ" БР. 33. ЗА 1888.

Моја. Знам. Ј о ј а. Ал ево месец дана како сам га оставио. Моја. Ал од тог доба горопадно љуштиш шиљер. Јоја. (Зачуђен) Од куд знаш. Мој' к а. Познајем ти по носу.

Господичић. Хајде да се окладимо, госпођице, да ћете ви још бити моја жена, макар да ме увек пецкате и исмевате. Госпођица. Хахаха! Све ће бити, ал то пикад неће. Господичић. Па хајде да се опкладимо, ако смете. Госпођица. Хахаха! Смем. Господичић. Па дајте руку. Госпођица. Ево руке. Господичић. (Свечано) Примам руку вашу, — и ево пред сведоцима проглашујем, да смо заручени. Госпођица. Е, враг вам баба, кад сте тако досетљив, онда заслужујете награду. Па кад ћемо држати сватове.

Љубавне

шљокице, I. Ој девојко, бриго материна, Све се бринеш удати се нећеш И моја се слутња тога боји : Зар не играт' у сватови твоји! II. Ветар дува, ал не дува јако, Већ полако, готово никако •, Око беле Јањице се шуља, Па јо.ј шишке повр чела љуља. Она мисли, — ал другима таји Мисли то су моји уздисаји. Тако мисли млада луда Јања. — Није мени још до уздисања. Па и да би уздисати знао, Ваљда не би, убила ме тама, Уздисао за њеним шишкама. III. Девојчица плава На срцу ми спава; А ја чисто стрепим Да се не пробуди, Јер — за бога људи Не знам какве ј' ћуди. IV. Девојчица плава На срцу ми спава. Нек јој је на здравље! — Ал могла би паћи И друго узглавље.

Шатријан.

Досетке, наивпости и др. из дечијег света, (Увек отворена рубрика.) Кад је Ленкин брат јуриста, о феријама дошао кући из Беча, мпого је приповедао о разним стварима, а највише о гепп еп-у, како је то дивна забава. Ленка. А сме ли, брато на тај ^еМгеппеп свако да иде? Б р ат а. Сме. Ленка. Па је си ли и ти био ветрењак? (Волем ово да вам сам јавим, него да чујете од другог.) Брата. * * * Ономад за вечеру имали смо јагњећу главу. Ленка се загледала у мозак, па нешто премишља. — Ја шта ти то премишљаш ? запитам је ја. Л е н к а, Је ли у човека мозак тако густ, Ја. Јесте. Ленка. Па како онда може врана да га попије? (Молим, одговорите јој ви на то питање, јер ја нисам умео да јој одговорим.) Брата. * * * Било је прекрасло вече, а ми са једног брежуљка посматрасмо залазав сунца. Отац ће рећи Ленки: — Гле Ленка ! гледај тамо. Сад ће сунце да седне. Л е н к а. А ди му је столица ? Брата. * * * Ленка. Је ли, отац, има ли и у Бечу новаца. Отац. Хојхој! Има у Бечу више новаца, него у целом Срему. Ленка. Па за што онда шиљеш брати у Беч сваког првог сто форината ? Брата.

Трунка истине. Ка но што је увек тешко било Мале људе к истини привести, Тако ј' исто увек лако било Великане лажијом завести.

(3?1. В1)

Циганске досетке и лагарије. Црибележио их Љ. Л—ћ. II. КОЛО. Први пут на мацку. Некакав Дига још није био навикнут на музикање по туру, јер га је сад први пут дао солгабиров на мацку тиме угостити. Зато се горко дерао са мацка, а у један пут тужно повиче с њега: — Тако ти Бога, милостиви благородни господине солгабирове, заповеди да затворе капију. — Зашто ? — запита солгабиров с чуђењем, не мо-