Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 4. 8А 1889. 31

Једно ми је жао, што моја Милева не воле моје с т а р е пријатеље. А ја опет не би хтео да тражим м лад е пријатеље. Брцко. Како је .,, Како је у Босни? Свашта с' о том пише, (Десетина ј' много, Трећина још више). ДДосетке, наивности и др, из дечијег света. Једаред о ручку, после масне рибе, доточи мати своме Лазици малу чашицу вина, да га тиме сачува од чемера. Лазица није марио за вино; али кад га чаша већ није могла да мимоиђе, он поднесе матери ову усмену молбу : „Молим те, мати, доли м«1 бар мало воде, јер ја не могу да пијем суво вино." Др в. Ј. Ми имамо близу села једну ливаду. Прошлог лета пошљемо сдугу и још два надничара да ту ливаду покоее, а они ће да поведу и малог Јоју, јер је врло лепо молио да и он с њима иде. Еа прагу сретне Јоју његов мали друг и запита га : куда тако, Јоја? — А Јоја му са зажаренин очима и са пуним поносом одговори: „Идем на Косово." М.

Исти Јоја, — али то је било пре две године дана, кад је био још многп мањи, здраво је волео онај велики сат, што код нас на дувару виси. Отац га је више пута подигао да тај сат боље види и изближе да га чује, и онда би му обично рекло: куца, — је ли, куца? А Јоја би одобравајући махао главом, па би и он пофторавао речи : куца, куца, (само што је он те речи друкчије акцентуирао.) А кад је сат почео да избија, — а Јоја пун радости узвикну: „сад већ лаје. " (Јер он је очине речи тако разумевао, као да у сату има скривена мала куца.) М.

„Ержа, ја сам гладав," потужи се Јоја нашој слушкињи. А опа је имала друга посла и одговори му : „Па добро!" После четврт сага опет Јоја завапи : „Ержа ја сам гладан," а Ержа њему оиет: „па добро!" Јоја се сад мргодио и у нос дувао, па после неког времена и но трећи пут викну: „Ержа, ја сам гладан, — ал то није добро! М. Сретнем ономад малу Даницу, а у ње отечен десни образ. Ја је запитам: а шта те боли, Дапице? — А она мени одговори: „боле ме пчела." (Тако сам разумео шта се догодило, т. ј. да ју је ујела пчела.) Ја ее радо шалим са малом Давицом. Једаред, баш сам имао јабуку у руци, а дође ми Даница, иа Још се могу добити сви бројеви „

се поче омиљати. Ја јој опда рекох: Чедо моје, ја би теби дао ову јабуку, алп — ето видиш, јабука је велика, а твоја су уста врло мала, па је пећеш моћи појести. На то ми Даница није ништа одговорила, — јер није могла. А зашго није могла ? јер је зинула, здраво јако зинула. А за што је зинула ? Јамачно за то, да ми покаже, да њена уста ннсу баш тако мало, и да би она њима и већу јабуку савладала. Ј.

Звао сам, да је оџачар у кући, од кога Дааида као да малко зазире. Запитам је: А ди је сад оџачар? — Доле. — Ди, доле? — На тавану. — Па зар је то д о л е ? — Е он је био горе, — чак на оџаку, па сад је сишао доле на таван. Ј.

Н. Кажи ти мени, Душане, колико је то двапут два. Душан (брзо одговори). Четири. Н. Промисли се мало, па ми онда одговори. Душан (мисли се. на онда одговори). И кад се промислим, и онда је четири. Новије књиге иослаше уре,1,ништву на ириказ. Ргуе ЕјиМсе. Резте { РпроујезИ т1ас1о81;1'. Хар18ао Јоз. МИакоу1с. У Загребу накладом књижаре Мучњака и Сенфтлебена. 1888. Дена (?) Ту»ви одјек ив Фрушке Горе на глас о смрти љубљ. црестолонасл. Рудолфа. Сиевао Васа Иантелић, трговац у Јаску. У Н. Саду штампар. Др. Павловића и Јоцића 1889. Познати и непознати еветови. Чудновата путовања Жил Вернова. Јужна звезда или Дијамантска земља. Илустровано издање, са више слика. Издање српске књижаре и штампарије Браће М Поиомића у Новом Саду 1889. Дена 1 фор. ПК* И овнј 4-ћи Ор. шаљрмо свима нашим дојакошњим предилатницииа од којих још ниЈе нредплата стигла, молећи их да изволе нредилату ноновити или да наи врате лист натраг, ако га не желе и даље држати, на да се ради штамнања за даље равнати знамо. Наклада „Стармалог." ЈЖ"* Све дужнике наше, којима смо нарочите карте разаслали, учтиво молимо да свако свој дуг у најкраћем року подмирити изволи, јер ћемо за кратко време штамнати имена свију оних, који нам што дугују за ову и за прошле године. Бересија је утукла многе листове, па нећемо ни ми моћи још дуго овако да нам листу дужници ксрен подгризају. Зато нека сваки свој дуг одужи, кад ми своју дужност савесно чинимо издавајући овај лист без икакве користи своје. ИЗДАВАТЕЉОТВО „СТАРМАЛОГ.* }тармалог" од почетка до данас.