Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 10. ЗА 1889 79

кође бити скоро свима познато, јер ваљда нема села, где нема тога презимена, па макар само две фамилије од рода нзранљскога у селу биле. Која је то реч ? Др. Назбулбуц.

„У м ш л а г." Држим, да вам је горња реч више мање свима позната. Обично, кад врат заболи, препише нам доктор ладан „ умшлаг " или да се послужим ^а једном страном речи: „облог'; — а ако стомак заболи, морамо да на њега превијемо врућ облог, или „нашки" речено : „ умшлог" Еле, знаћете, шта је. Једна трговачка кућа у овом месту де ја животарим, има нревоз еспапа са оне стране Саве, на ову страну, и тако сваком трговцу, који кроз ту трг. кућу робу добавља, ставља се на подвозни лист од робе, између осталих разноврсних трошксва, и „ умшлаг " за пренос робе преко воде, која реч у трговачком свету толико исто важи, као и „пренашање"... — Ономад добије горња кућа од једног комитента, коме је робу онравила, писмо, у коме овај брат од прилике ово вели: „Је с г чуо, ти господар „шпендитору !" Ти мени нарачуна за неки „ умшлог " на моју робу фор. 1'20 новч; но почем је моја роба иодауно здрава , те јој није требао ни вруН, ни ладан „умшлог" то ти мени моје наре натраг врати!".... — — Шта је „шпендитор" на то учинио?... Его дошао к мени ипричао-ми овај*нехотични „виц" једаог Бошње .. Др. Назбулбуц.

1ш§ И з ш к о л е. Учитељ. Ти си, Лакарија, промућуран момчић. Кажи ти мени, како се звао отац синова Зебедеових ? Л а к а р и ј а. Ја, бога ми не знам. У ч и т е љ. Ај, ај, ај ! — Но хајде. морам ти мало помоћи. Како се зове овај ђак што до тебе седи ? Л а к а р и ј а. Зове се Мрђанин. У ч и т е љ. А како се зове његов отац. Л а к а р и ј а. И он се зове Мрђанин. У ч и т е љ. Ето, сад сам ти као ирстом показао. Но — даклем — како се звао отац синова Зебедеових ? Л а к а р и ј а, Мрђанин.

Практичан предлог. Ј о в а. Није вајде, Стево, ми се морамо одучити од пијанчења. Да удесимо овако : који од нас оде у крчму нек мора платити глобе једну воринтачу. С т е в а. Па гилт! — Ал шта ћемо после радити са том воринтачом ? Ј о в а. Па попићемо је.

У школи. Учитељ. Ти Драгутине, непреставо брбљаш. Мораћу те прозвати да говориш јучерањи задатак, — јер друкчије нећеш ућутати.

Н а л е д у. Удварач (једној госпођици која је на леду). Ви се сигурно сад прпи пут тоциљате ? Госпођица: Не, — последњи пут !

И то је плаћање. Г о с т. Да платим ! К е л н е р. Молим покорно ? Гост. Кава, две Хифле, две цигаре. Келнер. 28 новчића. Го ст. Запишите.

Добар патриота. У ч и т е љ. Кон Ижак, волеш ли ти домовину ? Ижак. Незнам, јер је још нисам коштао.

И то је изговор. — Молим вас милостива, одсвирајте ми једно парче на гласовиру ? — Не могу, врло сам промукла.

■ Добар лек. Једну младу, љуте нарави жену, испсује муж; ова на то отрчи свом оцу потужи му се на свог мужа, али овај је познавао своју кћер и одговори јој: — Иди сад натраг твом мужу и реци му ако још једаред моју кћер испсује, онда ћу ја његову жену поштенски издеветати.

У омнибусу. Госпођица. Гле моје штете! Изгубила сам новчаник, неко ми га је узео! Господин. А на кога сумњате? Госпођ. Биће онај младић што је поред мене седео, јер сам осетила да ми је нешто шушкао око шпага. Господин. Па зашто нисте рекли одма ? Г о с п о ђ. Мислила сам да ми љубавно писмо потајно додаје. Како постаје рат. А. Ја неразумем, како то може бити да у XIX. веку још може бити рата? Б. То се лако може растумачити, и за један „десетак 1 * би ти разјаснио. А, Па ево десетак. Б. Дај још један десетак. а. Па ево још један. Б. Сад молим само још један. А. (На то већ дигне руку и пође к Б. да га лупи). Б. Видиш, тако постаје рат. Један би хтео све, а други неда. Прибележио Б. С Стапарац.

Јоуј се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.