Стармали

162 „СТАРМАЛИ" БР. 21, ЗА 1889.

да су већ у црно завијене, и то много пре, него што су чуде глас о смрти свога великодостојника. Ал сад дрно на црно бацати, то не иде, — доста је једна црнина и то у ове дане кад нас и други са свију страна оцрњују. Можда је покојни Бедековић био најваљанији човек, и ја ћу са највећим саучешћем читати све песме и панегирике у којима се буду набрајале врлине његове, — а грехе његове бацићемо у Т и с у, куда се бацају и многи други грехови. Оамо не знам шта ћемо са Тисом, кад прибере све туђе грехове, па од тога још већма набуја. То је питање врло критично, — па за то ћемо га оставити Фалбу, он има у своме рукаву много критичних дана, па шат се нађе који критичан дан, који ће и у том питању донети лека. Место хрватскиг министра неће олтати дуго празно. Г. Јосиповић је пре неколико година био на томе путу, да славу своју на тој висини овековечи. Онда га је од тога спасао министар председник Тиса. Ал не може ни Тиса људе довека спасавати. А ми не морамо ни у боб врачати, и без тога можемо нагодити (јер така је та нагода) да ће за који дан узети на себе терет малога посла и велике одговорности (наравно пред иггоријом, а не и пред загребачким зем. сабором) г. Јосиповић, који, ако има доб р о с р ц е треба таки своје име да помаџари, па да се назива Јозг^оуГсб — а остало ће већ све ићи како је коме написано у рожданику, у књизи судбине. (Наши кажу да је судбина јарац, — до сада смо то бар више пута искусили, па не би п »требно било да то и даље искушавамо.) Новости у свету има доста, ма да је ово мртва сезона. тЖШжШЖШГ Мој сат — и шест поштених сајџија. Од Марка Твена. Мој нови красни шпагни сат ишао је красно годину и ио дана ; никад није нотрчао напред, никад се није закашљавао, никад није застао, никад се у њему није ништа пореметило. Чврсто сам веровао у његове минуте, у његове секунде, јер ме никад није преварио; веровао сам да поузданијег сата нема на свету, да му је састав тако јак и цигуран да неће никад репаратура затребати. Једно вече заборавим да га навијем и мој је сат још ишао, ишао, док није у неко доба ноћи стао. Кад еам га У ЗУ Т РУ видео да стоји врло сам се сневеселио, — не знам како и за што, ал се у мени нека немила слутња п обудила. Та ме је туга брзо прешла и ја навијем сат и наместим му казаљке онако од ока, а немилој слутњи оштро заповедим да се торња од мене. Кад сам после вруштука пошао за својим послом сврнем к једном сајџији, који ми је био уз пут, сврнем да ту казаљке наместим тачно, према другим сатовима Сајџија узме сат из моје руке; као услужан човек хоће он да казаљке намести. Уз то ми рече: „Ваш се сат закашњава за четир минута, — треба регулатора мало унапред потиснути."

Ето н. пр. Буланжеру суде, ал му суде иза леђа, па га ништ не вређа. Гарашанину још не суде, али нн он не мари да се врзе по Србији баш онда, кад се спрема скупштина. Пера Тодоровић ваљда је већ одужио своји тридесег дана (а и Отева Вацки своји тринаест фор.) Ако је Нера већ стао на слободу, слободи баш неће мидо биги да се таке ноге по њој шећу, — али Пера ваљда ће бити тако уљудан да ворача лагано јер и до сада што је год говорио и писао било је лагано. Енглеска је сад тек постала прави Албион, кога год погледиш од министара тројнога савеза, свакоме иа челу пише: Ал би он (волео да са Енглеском брачни уговор склопи). Но ђаволаста је то снаша, та Еаглеска, она не воли писмене уговоре, не воли ни пред олтаром да јој руке вежу, — али ако ко хоће дених погледа, умиљата кокегирања, слатких обећања, тога не мора штедати, јер то је ништа не кошта. А Турека, она ти је права була. Покрила лице, па пи враг не зна на кога намигује, а на кога се мргоди. Лако је лице покрити, али према Крити можда ће га морати и открити. У Бечу се састали антрополози, да се мало озбиљно поразговоре, а малко и да се и нашале- Ето тако велики научењак Флрхоф узео је у руке једну лубању и па тој мртвој лубањи живо је доказивао да је то лубања једног Чеха, — то је познао ио томе, што та лубања има више сличности са лубањама немачкич, него са лубањама руским. И из тога је изводио, да сви мртви Чеси, који су наравно неми, имају вигпе сродства еа Немцииа него са Русима. Сад је иста г„ Флрхоф отишао у Будапешгу; наћи Покушао сам да га од те манипулације задржим, покушао сам да га увер ш да мој сат врло добро иде и да регулатора не треба диратн. Али узалуд ; овај главурдан ништа ниЈе чуо, ништа друго није видео, само је видео да се мој саг за четир минута закаш&ава, и да треба регулатора потиснути; и док сам ја око њега обиграво, молећи га, преклињући га да се окане мог сата, он је сасвим хладнокрвзо, пемилосрдно извршио оно што је наумио. Од тога кобног чаеа поче мој сат да се жури унапред. Како који дан све се већма журио. Првих неколико недеља патио је од жестоке грозниде, врућице, лулс му је био стопедесет пута за један минут у хладу. Кад је минуло два месеш дана, мој је сат претекао све варошке сатове и оставио их далеко иза себе, истрчао је за неких тринаест дана испред календара. Док смо сви били у октобру он је био већ дубоко у новембру. Па шта ми вајди такав који је тако далеко од мене и од истине. Однесох га сајџији, да га удеси на стару поштену меру. Сајџија ме запита да лк сам ја тај сат већ кадгод давао оправљати. Рекнем по души, да му никад није требовало оправке. На сајџијином челу опазим некуподмуклу радост, и он журно отвори заклозац мојег «ата, стави неку чашицу пред десно око и стаде кроз њу завиривати у машинерију мојег сата. Напоком ми рече: „Овај сат мора се ишчистити,