Стармали

„огарллајси" излази трилут месечпо. Годишња цена 4 •. — погодшпња 2 ф . — на 3 месеца 1 ф . За Србију и ^руге крајеве! 16, — 5, — 2 1 /, динара или франка. — Власник и одговорни уредник Зиај-Јовам Јовановић; Издаје штампарија А. ПајевиЕау Новом Саду Рукописи св шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоујс, Кнтеијс. (8гет) 8угтјеп|. — Претплата и све што се тиче администрације шнље се штампарији А. Пајевића у Нов. Саду, из Србије књижари Валожића Веоград и Ниш. — За огласе плаћа се 6 новч. од реда.

Побри Стеви Каћанском. (Оает, иосле тридесет и толико година.) Хе, давно је то било, када ти певах млад. Оседело нас време — и још вас кињи јад. Своме смо јаду вичви, он је већ испеван, Ал раис српског рода тиште кас сваки д&н. И кад се анђ'о среће насмеши на наш род Одмах и демон раздора у цвету гуши плод. Шта ли сам и шта пута гледао салик твој, Иитао ветар јужни: шга ради Стеван мој ? И што сам чуо беше срцу ми утеха II желио сам раду твоме успеха. Чуо сам да си крен'о најлешпих жеља листИ да је здрав и снажан и светао и чист, Добацит' га не мога ти пред ока мога вид, Јер висок ли је, брале, хинески овај зид. Ба шта си сада поч'о — чуо сам — и то смеш: Стао си међу браћу да раздор жигожеш, С кима те веза веже тима си рек'о љут: Овако с' даље не сме, то није српски пут. Збориш им: коме шкоди страначке страсти зор, Показујеш куд води захукан неразбор. Лековито се хори твој мушки српскк глас, На твоја уста збори Србије драге спас. И то ме к теби вуче из мога злобола, — И ја би чисто хтео соколит' сокола. Јест', има нека авет што на нас находи Јер је од себе гурају свеснији народи, И та нам ноге пута и руке везује И Српству уши глуши да разбор не чује. Док заглух овај траје не вајде савети И ти се, побро, бориш са овом авети.

Бори се, побро, бори се, ти ћеш то умети, Србија ј' самосвојна, можда ћеш успети; Упућуј страсне гласе у једног духа склои, Прибирај слабе класе у један јаки сноп. Србија ј' самосво.јна, подесна ј' њива тз, н твоја реч ће можда истребит : семе зла, Ал шта ћу, болан, овде, како ћу, шта ћу ја -

Мало ти, побро, рекох, ал задовољи е' Више ћу рећи немо када те загрлим.

тим,

Змајован.

Ово-оно,

0 сазиву народног сабора за избор патријарха не чујемо ништа; — сад или смо ми глувци, или су Маџари у Пешти немци, или су Немци у Бсчу маџарци, или власници и државници наши, кувајући нам попару европског мира немају каде (да у њој сперу своје старе грехе), или што Анђелићев гроб још није побушен, вего је још и пробушен, па из њега куљају е-авети, како би он радио у подобним и преподобним приликама, — или је од наших привилегија роми даба направио јастук, на којима је при(ви)легао, те на њему слађе спава нгго Мориц Паја (новосадски посланик) на угарском сабору, или се чека да „Застава" и „Браник" иступе зубе у међусобној борби, — или је обећано нашим кукавним посланицима српског имена и презимена, да ће се дочекати њихов (т. ј. куков) дан, па да се запитају треба ли народу још и патријарха кад има тако брчних и бркатих и брадатих заступника, — или отац Василијан још није прикупио доста белих пара за црне даве, — или је автономија наша послана на париску изложбу, где јој се сви вештаци и вештице чуде и диве,