Стармали

190 „СТАРМАЛИ" БР. 24. ЗА 1889.

„Вечита" срдња! Рекла драга драгом: „не волим те више, јер и твоје срце за мном не уздише. Лакомислен, ти си! сваку цуру гледиш, па за моје срце више нчшт' не вредиш! Иди збогом, дакле, куд те очи воде, тражи себи цуре што ти боље годе, а мени се врати," — додаде у једу, „кад на овој врби, јабуке счзреду!" Пун жалости оде, драган сад од драге, крије сузе вреле, по сред ноћи благе, а кад зора свану пође опет тамо, (та срце је, срце, то сви добро звамо!) Па кад врту дође своје драге ближе, чисто му се кика од радости диже! Јер шта оно ради, та срдита сеша?? гле, јабуке лепе свуд о врбу веша !! Превео Др. Казбулбуц. Ч у д о! Састану се два промућурна сељака те ће један друтом казивати новости, сваки из свога села. Један ће рећи: Ао брате, ал код нас опрасила крмача штене, баш великог бирташа крмача. Е, то није ништа, мој пришо, ал наш пекар има еина оџачара. Прибележио ВГрилпалцер Амерлингу. Грилпалцер је био гласовит песник (драматург), а Амерлинг гласовит сликар немачки. Амерлингу се прохтело да сними салик Грилпалцеров и овај му је морао седити, па кад је салик готов био, сви су хвалили како је добро ногођен. Онда Грилпалцер Амерлингу у сноменицу манише следеће стихове: И ја сам људе сликао. Да слике буду верне Бригу сам водио; Мој пос'о вије хвалио свет, Најмање опи, које сам погодио. Грилпалцер-

„Оче наш" (нове моде), Просиоче наш, нека се што пре јави твоје име у нашој кући, нек дође већ једаред воља твоја да се жениш ; вуз мој дар поклони ми што више новаца, да могу узети још које шта, што ми фали. Опросги мојим старим удварачима, као што ћу ја заборавити на оне силне собарице и друге твоје којекакве; и немој ме довести до очајања, него ме опрости већ једном родитељске куће и одведи ме пред олтар Амин. Примедба : Овај „Оче наш" важи парочито за оне женскиње, које су навршиле двадесет другу годину а стуниле у двадесет трећу, не удате, а мисле се удати. Нека свака очита бар девет пута на дан, (ал нећу казати кад) па ће видити да мора доћи ђувегија ма од куд, само онда не треба опет ваздан пробирати кад се јави прилика, јеронда неће помоћи ни овај „Оче наш", а и ја онда нећу бити крив ако се моје пророчанство не испуни. У осталом не треба „очајавати"; не испунили се за осам година — испуни ће се за шеснајст; а ако онда не — оно ће кроз тридесет и две (само с' паром мора бити) укратко: ма кад, дуго је до века. На захтевање послаће и „Богородице Дјево* и „Вјерују" „франко" ал за готов новац. Прибележио Ђ.

Ч о в е к. Човек је лопта, која се Ваља низ брдо среће; 0 мању с' срећу очеше, А отскаче од веће. — н К-

Сигуран лек. Тужио се сирома Неца, да га глава јако боли. Хула. Веца рећи ће му на то: „ја имам сигуран лек, да глава прође, али није баш најпријатнији." „Говори, брате," рећи ће Неца, „пробао сам ја свакојаких лекова, па хоћу и тај, па ма био горак као жуч!" „Не пије се тај лек", на то ће Веца, „него ваља да се два пута провучеш кроз ове мало боцкаве врљике!" „Хо, па ако је то све, ево ме одмах1" рећи ће болесник и ено га, де се гура и провија кроз густо шибље, и сав изгребен изађе на другу страву. Ту га је чекао Веца ; који га смеЈући се упита: „но, је ли прошла глава?" „А, врашку матер, није ирогила!" „Како да није глава прошла, кад су прогале и руке и ноге, и ти сав?" упита хула надрилекар и уклони с& мало у страну, јер љутити Неца у мало га не дарива неким огранком, који се близу нашао. Др. Казбулбуц. Висок човек. • * У Бостону живи највиши човек данашњега доба. 0 висини његовој добићете појма кад вам кажем ово ^ Томе човеку кад озебу веге прни дан божпћа он добије кијавицу тек на нову годину. (Р1. В1.)