Стармали

„СТАРМАЛИ* БР. 26. ЗА 1889. 207

ко докаже, .дд.је л Стариали".-то или тако што говорио или да је кога за учитељицу препоручивао, или да је уопште о томе пре избора једне речце лрословио, а за цело не би ја ни после ништа о томе у свој лист аримио, да се нисам згрозио на чланак у 96. бр. ,Браника". Ето г Др. Јојкићу лепе прилике да прискрби новосадској сиротињи 20 ф. А ако то не узмогне учинити, онда нека му други кажу како ее назива онај. који измишљава факта, па на основу томе људе пресуђује и осуђује. Ј. Ј.) — „Част и поштење дотичној учитељици; ~ ни наумми не пада, да поречем е је она добра учитељица, ал Стармали нам је свакако доказ дужан остао, да једна од оних најбоље квзлификованих кандидаткиња не би још боља од иза-бране учитељице била." (Уредник „Стармалог" нема част ни једну од њих лично познавати и мило му је што се о томе препирати можемо, која је од које боља. Ј. Ј ). „У свима модерним државама усвојена је квалификација као основ напредовања и на њу се, особито у ш оли највећа пажња обраћа; па шта видимо, да оне исполин■ским кораком напредују! — Сав паметан свет у квалификацији највећу гаранцију види, — само код нас Срба није тако, само нама она не треба! — Напојте децу тим појмовима, угушите у њима оно племенито надтицање за ваљаним и озбиљним радом ! — Кад тежња за напретком охроми, порушен је најглавнији стуб васпиталачког начела! И дође време да ће нам самоуче ђаче — ех пуна шака браде" (Ову браду можда ко разуме, Ја је не разумем. Ј. Ј.) „правац развитку народном прописивати, као што су се тамнЈ и јадне слике без квалификације на зренику друштвеног нам живота већ у јаком броју уккзале!" — (Ова прелекција јамачно није мени намењена него можда се тиче школског одбора, који се усудио припустити избору не само једну већ више кандидаткиња, међу тима и ону, којој ни др. Јојкић „не пориче да је добра учитељица", а говор о безквалификацији сигурно је само шара, да та прелекција буде пикантнија. У прочем све ће то бити у свом реду кад се, у место слободних избора, при којима сваки бирач одговара својој савести и своме уверењу, донесе у општину гвоздена махина — аутомат у коју ће се горе турати сведоџбе а доле ће испасти декрет за ону, коју махина нађе да је наЈКвалифициранија. Но хвала богу што сам стар, па то идеално изборно савршенство пећу дочекати. Ј. Ј.) „Кад се не на Човека, већ на његов гнусан улизички и неморални Чин шеврдања нападне, где је онда зврчка снажне руке Стармалога, којом нечастиво: на вињети у гадан му образ удара?" (Опрости, ал ја те не разумем. Ј. Ј.) — 0! блага Је то кадкад рука, што и по лицу гладити зна : „Ти си ваљан поштен Човек од начеља"! (Све мање разумем. Ке знам ни шта је: начељо. Ј. Ј.) — А ми би млого што гата о талмиморалној вредности гдекоји људи причати знали, кад би нам родољубље допуштало, да по оном: „Убог Николе и на светог Николу" српске инштитуте обарамо". (Ово нећу никоме казати, јер баш ни аајмање не разумем. Ј Ј'.). Гди је оштри бич Змај Јов. Јовановнћа на све оно друго што је у 96. бр. Браника казано?" (Ие знам шта се овде мисли, али уредници не пуне сами своје лисгове, па ако је кад какав страшан грех вапијо за бичем, где је био др. Јојкић да помогне „Стармалом", па тек кад ее то не би примило, онда да нам замера. Ј. Ј.). „Јел се чуо његов громки глас, којим реномирању Чивутских адвоката у српској правосл. обштини на супрот стаје? — Не, не, Стармали је ту већ изнемого, умукао ! — (Гле, ко би се томе надао, да ће Сам др. Јојкић споменути ону општ. седницу, из које е1с. е!с. — Не онда се није чуо Стармалов громки глас, јер је и сувише шгедио познату необуздану наглост дра ЈоЈкића. А гледао је и другима кроз прсте. Што се иак тиче реномирања чивутских адвоката, о т(Јме је п Стар51али а добро извештен, и та ствар има своју комичну страну. Кво шта је било : кад се др Паја Ј. није хтео да прими фискалата, јер му није под-

несен на служевнику једпогласности што ни сам Милетић није нигда тражио [и то је „Стармали" прећутаа са дерних обзира на тадање одношајеј. онда је један пријатељ његов „Заставашима" рекао: Ако ћете ви тако г онда се ни један Србин неће примити тога званија, — па шта ћете онда ! — На ту прегњу одговори Ј ђ са шалом : Е па ми ћемо бирати Чивутина Пресбургера. Да је то у шали речено доказ је у томе, шго је дан пре г. ђ Радовановић Србин, некима обећао да ће се примити фискалата, ако га и неједногласно изберу. Даклем о реномира&у Јевреја нико ниЈ 'е ни сањао, него је само то избачено као тук на лук, и ту ни најмање пије требовао „громки" глас „Стармалоту би пре намесгу био фи ни хумор Абуказемов. И ја лаком душом примам на себе раса1;иш оппззшшз. Ј. Ј.). — А шта ћу на хипокригичао извртање у приметби Др. Ј. Јоваповића у 23 бр. Стармалог да рекнем? — Немам шта рећи — та хииокризи]а је ту ! —" (Хипокризија није ту, него је ту недостојно подметање. Ј. Ј.) „Одавно ми је познато, да Др. Ј. Јовановић у при« ватном разговору социјалистичка начела исповеда, а то чешће и у Стармалом избија (види број 15. песму Дуд а ). а (Прекрасно, даклем сад се хватамо за приватне разговоре, можда и фингирате, јер друкчије се не да оправдати реч „отров". Квалификацију оваког поступка оетављам хладнијем примишљању самога др. Јојкића. Али нешто ћу ипак рећи. Ја имам своје назоре о постојећим друштвеним приликама и неприликама, и ма да нисам ђаче Прудоново, поштујем свачије чисто и прекаљено уверење. Ал доктор Јојкић неће да се сети, да сам ја био одлучан противник наших социјалиста, док своје уверење нису потчинили захтевима српских прилика. Сад више не видим српских социјалиста, ал их види зажарена флнгазија дра Јојкића, и види их баш у мени. А шго је песма „Дуд" изишла у моме листу, ја се ни мало не стидим. Ко у њој назире социјализам, тај је пофалио кад је бирао своје наочари. Ј. Ј.) „Ту је врело љубави, ту је извор благоети Дра Јов. Јовановића према свима оним, које Браник као убитачне елементе маркира, то је одгонетгеа, за што Др. Ј. Ј. и моје писмо са „Браниковачком странком" у свезу доводи. — Е видите и ја сам тако слободан да социјализам за највећи отров по наш народ сматрам!" — (Немам^ ништа против тога, само нека га др. Јојкић тражи социјализам онде где га има а не на „дудовима". Ј. Ј.) Сгармали ми изгледа као остарела извећала мајка, што са мајмунском љубављу еве, па и најгоре грехе и покоре своје неваљале и покварене деце покрива, па еа највећом срџбом на онога се окоми, кои прстом на њих показати сме." (Нека, кад само тако изгледа. Ј. Ј.) „На послетку нека је уверен Др. Ј. Јовановић да ја са мојим приватним писмом никако на то смерао нисам, да конац живота Стармалом пресечем. Не, нека живи, нека излази и даље" (Хвала на великодушности, ал што се мене као уредника тиче, послужићу^ се њоме још еамо три месеца дана. Ј. Ј.) „јер њега у тој форми и садржини за моју породицу и онако на свету нема! То право ми ваљда ни Стармали одрећи неће." (Сачувај боже!) „Др. М. Јојки^, с. р. а Ево, тако гласи друго посланије др. Млад. Јојкића, и ја врло добро зпам; да му нисам ни сад ни пре тако одговорио, како је очекивао неки дсо наше публике, којем у распри није никад довољно драстике, јер су га таков одгајили наши шаљиви и озбиљни листови. Но ја и пиеам хтео тако да одговарам. Ја миелим да видг.м даље од носа, — ја се и у злу добру надам и нећу да преконавам стазе' кадтадашњем сиоразуму, или бар могућности споразума. За то многима и изгледам као пеки монструм у данашњем ванредпом времену. Сам не могу исправити криве Дрине, па за то је и боље што ћу узалудан посао џабаисати. Сад ми остаје још да одговорим 100. броју „Браника". Ал за овај број било би и сувише, даклем у другож броју- Др. Јов. Јовановић

ЈчеГ* Јсш С8 могу добити сви бројеви „Стармалог" од почвтна до данас.