Стармали

17" Новоме Оа-дзг ±0- октобра 133©.

,Стармали" издази трипут месечио. Годишња цена 4 ф . — погодишња 2 ф . — па 3 месеца 1 ф . За Србију и друге крајеве 1) — 5, — 2% динара или Франка. — Власник и одговорни уредник Змај-Јован Јовановић; Издаје штамиарија А.. ИајевиКа у Новом Саду , Рувониси се шиљу уреднику (Вг. Ј. Јоуапоу јс, КатепЈс. (8гет) 8угтјеп). — Претплата п све што се тиче администрације тшље се штампарији А. ПајевиКа у Нов. Саду, из Србије књижари ВаложиВа Београд и Ниш. — За огласе пдаКа се 6 новч. од реда. ^?ШЈ$ТЈЖШ{Ж§{ШЖ§Ж§Ж§Ж§Ж§5ШЖ§Ж§З»Ж»&§Ж§$§Ж§Ж#Ж^§Ж§$ШГ§{ШШ§жшш^Ж§«Ж§{§»ш»зшшжш§Ж1Ш#ШГ*:

ЗАТОМЉЕНА ЧЕСТИТКА,

Врла мајка врлом оцу Показује трећег сина. Врли отац, врлу мајку Не целива пуе милиаа. Дете плаче, не зна за што, Отац знаде своје јаде, А очеве горке јаде Црна Гора трпећ' знаде. Радост хоће да се отме И од муке и од глади, Поима се, отима се, Ал је крше несавлади. Туна остат' — тисућ рака. Селити се — тисућ рана, Тисућ рана Црној Гори Без окрша, пре мегдана.

Ено плодних српских н>ива, Где се брагац братски прима, Ал се реди чврста стража Црногорским врлетима. Радост, — туга. Туга, — радост. Обе их је тешко скриват'. Ео сме сада светлом дому Са честитком досађиват'. Ад ја имам чврсту веру У србинску у судбину, Она пружа повојницу Николином трећем сину; И патнике, сеобнике И све српство тиме згрева: Та Србија с Црном Гором Рукујућ' се разумева.

ф

Политички преглед, Кад је кнез Кобург видео и чуо, како краљ Александар чезне за својом матером, то се и њему у срцу ражалило, те једнога дана устаде, узе свој „кофер", стрпа у њега неколико пари кошуља, један пар ципела, четку за зубе и калочне, огрну Бугаркабаницу и седе па оријент-експрес-цуг, па оде и он да види своју мајку. Мајка Клементипа се обрадовада сину, загрлила и теаала му: К)бика мој слатки, оди снаго моја, ево сам ти купила за крајцару бомбоне! Али мајци Клименташицн (како ли се зове) не бегае право, пгго јој је Кобург дошао на орпјент-

експрес-цугу и спопаде је нека слутња. „Експрес" није лепа реч, јер може наслутити, да и Кобика буде Екс-кнез! С тога му је саветовала: Чувај се, сине, чувај . . . Имају и браћа Хрвати једног човека, који би хтео да изгледа као да нешто ч у в а од пропасти и за то се зове, и ако не баш „Чувај", а оно „Цувај"*, — и он вели: цувајмо матицу нашу од богатих дарова, ј"УУа^езсћпееп!) — цувајмо академију од обилаих поалона, (Аи теа!!) — цувајмо сва народна иодузећа од родољубивих потпора (2и №а1!) и тако дајмо на добро ђаковачког бискупа сек шга? секатуру? — не саао сек-вестар. — Тако сградају који народу добра чипе. А администратор Васи-