Стармали

270 „СТАРМАЛИ" БР. 34. ЗА 1889.

I. Поворка имена Чисто ј ' ведогледна. Лепо ј' име Л е н а, — Лепши ј' придев вредна. II. Можда ј' лепо име Ј у д а (Не пачам се у густове) Ал мој комша од тог штуца Пуиица му с' тако зове. III. Иларијон — ово име Бовластице има старе Данас шаљив кале шиме Сме терати у Цинцаре. IV. И К о л ом а н (Тиса) Име је без мане. Само наше свесно коло Нек' се њега мане. V. Женско име Драга Не вреди ни врага. Кад је и м е само , Док му не додамо Д р ага, драга, Драг а. VI. Познав'о сам неког, Звао нам се Косто. Неком чудном с и л о м С и л ардом је пост'о. VII. Тешко оном Сави Којег нрекор вија . Те му дошаптава Да се не с а в и ј а.

Именолошке ситнице, \ т ш Жена ти ее зове II е л а. То сам чуо, брате; И што она рекне Нема а п е л ат е. IX. На имена наших днева Не држмте, браћо, ништа; Може с' ко год ввати С т е в а А у ствари бити П и ш т а. X. Худо животари Ј е л а поред Виће. Он се Јелом заситио, Па сад тражи пиће. XI. Име Реза туђа ј' звука, Али ако Реза Стече себи друга Ком је име II а ца , — Ето р е з а н а ц а ! XII. Зашто песвик Рајко Лудује за Т и н о м ? Јер се љено име Лепо слаже с вином. XIII. Од Га вр е је ласно Направит' гаврпна ; Па то баш и чини Женица му Ана. XIV. Љ у б а, то је име Врло сакрменско. Љ у б а може бити И мушко и женско.

XV. Опасно је име Паја, Ил велик' ил мали, Јер ако га не чувате, Врло с' лако п а л и. XVI. Мило може бити И то име Ста ка , Ако јој муж у«е Настачит' банака. Х^П. Не би с горег било Кад би се сви Срби Звали Светозари. — Јер де, нек то проба Ко да помађари. Х^Ш. Какво ј' име Г о л у б, Што да чепркамо? Не фали му ништа, Голубица само. XIX. Да се браца М а н о ј л о Свог поноса ман'о, Хоће да нам посведочи, На се пише М а н'о. XX. Кад видимо Кају, Просити је смемо, Ал нас име опомиње Да с' не нокајемо. (СреВа ваша, што „Стармали" куии хајташе и неће више да зна за вашкр,, иначе би ја вас са оваким водокресом мучио бар по године дана.) Аргатовић.

Како се љуто преварио г. Пера Мамлазић, Беаше зимње вече. Сунце се већ приближивало тачци, када ће са зреника изчезнути, тавноћа пак наиредоваше грдним корацима, када се г. Пера Мамлазић, трговчић из села Б. са свога пута враћао дому. У путу опази неку женску, с' дететом на руци, која горко плакаше и јадиковаше. Сиђе с' кола и запита је шта и кога тражи на овакој зими и помрчини сама. „Ох — одговори му — ја сам најнесретније створење на овоме свету. Муж ме отерао, рођаци ме оставили, нигде никог немам ; тако сам немоћна и слаба, да нисам у стању до најближег села отићи, него ћу морати овде у овој зими и овоме јаду, с несретним јединцем ноћ преноћити а зоре можда живаине дочекати". Г. Пера имаше већ од природе меко срце и добру нарав, особито сада, када после дужег посматрања опази у овој женекој, неку лепоту, неку примамљиву милокрвност. Сажалење и љубав према ближњему пробуди се у њему и после врло кратког предомишљања понуди јој своја кола, да је до оближњз гостионице одвезу, што она са безгранвчном захвалношћу прими. Познанства на путу имају свагда занимљивост у сескри^еви тако б# и сада. |

У приЈатном разговору стигну до гостионице, где су после добре вечере, сваки у засебној соби, полегали. У зору рано, тек што сунце свој румен по плаветном небу расипати стаде, обучена сиђе се у гостионицу непозната госпа, канут г. Пере на руци држећи и запита крчмарицу неби ли јој стан каквог кројача знала казати, кој и би подерану хаљину закрпио ? „Ево у трећој кући одавде", рече бирташица и хтеде однети капут, али непозната не допусти јој, но отидне сама. Један сахат прође од одлазка госпе, ал никако да се врати. Јаукање и плач њеног детета, којег је у својој соби оставила била, пробуди г. Перу; он устане отиде сирочету које никако не хтеде да ућути; сад поче се облачити, и потражи капут у којем му беху новци и златан сахат, и никако да га нађе. Гњеван и зловољан зграби дете у наручје и отидне у мехаву, где му крчмар на велико изненађење рече, да је милостива још пре једног сахата отишла кројачу, од кога се до сада још пије вратила, Одма пошаљу кројачу и почем су чули да код њега још нико није био, не беш-е випте сумње да је милоетива с' украђеним стварима побегла После овог догађаја г. Пера запенушио се од пома-