Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 3$. 36. ЗА 1889 279

— Е, то је лепо. Али сад шалу на страну. Зар не видите, да сге већ и обркатили. . . еј, еј ! У сали је било много професора, који су дошљака и гледали и нису. Велизар је хвалио Бога, што се и не обзиру на њега. Сиромах, мислио је, да професори знају, како се о њима изражавао, те је држао, да је пао пре него што се и упчсао. — Мати, ; рече за ручком; ако добијем само једну другу класу, исписаћу се и идем у солдате. — Солдатима тек дижу монументе, браца, примети Зорида. — Немој ми о том говорити никад више, јер ипаче... — Е, а моје три сребрве форинте ! — Већ сам их накнадила ја, ћути, рече госпођа Соса. Велизар је одржао евоју. реч. Никад га више пије заснрбило, да буде „несамртин књижевник" а то му није тешко ни пало. 0 - јј .

Молитва игуманова, Боже благи, боже јаки, Твоје име светои влада; На те мислим неирестаио, У тебе се сваки нада. И кад спавам душа моја Само тебе, боже, снива; Све на свету што с' догађа Све по твојој вољи бива. — 0 Јосиме, црносиме, У купусу ено вола ! Трчи, трчи врат сломио, Окапи се апостола. Слава теби, о господе, Шго светове ове ствараш, Што на небу и на земљи Премудрошћу твојом владаш. Теби, теби боже силни, Моја с' душа горе диже, Постим целог свог живота Да би теби био ближе, — Спиридоне, гледај добро. Да се јагње не препече ; Скин' га с ватре. ал' га нико Док не дођем да не сече. Слава теби, о господе, Што одозго на нас гледаш, И што врагу нечастивом Ти над људма област не даш. Молим ти се, боже благи, И на мене гледај грешног, Да те могу ја славити Напој мене духа светог. — Герасиме, Герасиме, Мети вино да се лади 0 господе, милост твоја Испоснику живот слади. („Ваљевске новине".) Лз. П. НенаДОВИђ.

Отара шала, Има скоро две године дана како лежи у уредпиштву овога листа један докуменат старе срнске шаљивости. До сада га само за то нисмо штампали, јер намеравасмо бар неколико врста тога рукописа дати да се аутографише, не би ли се тако докучило из којих је година а можда и чијом је руком писан. То се пропустило, па сад у последњем броју овога листа нека бар изађе садржај. Тај нам је рукопис нослао пошт. г. Макс. Лудајић, а ту је пошиљку пропратио писмом, које у изводу овако гласи: — — „Ја све од 40 и више год. скупљам српске старине, па међу овима наиђох на једну „Инштанцш либо умолително прошеше" коју вам у прилогу шаљем, — је ли већ где год штампан? није ми нознато. Датума нема, с тога не можемо ни то знати, који је тај бачки владика, што није дозволио на дан своје иншталације „Бал" држати. Колико се опомињем, чини ми се да ће најмање 30 год. бити, од како ја ову инштанцују у мојој збирци чувам. Ви сада љубазни господине и пријатељу нагађајте, који је тај камена срца владика био, који није донустио Дграчицама, Балђиницама и кићенкама Новосадеким протанцовати. — Оне конте на полеђини инштанције „изрјадне" су, баш их је писац фино склопио. А по папиру види се, да је цео табак папира употребљен био, жали боже да је од другога листа — као што се види — највећи део искинут, али и ова у целини инштанција са својим финим „контама" тако је лепо „исцифрана, да би се и сам онај, камена срца владика, да је жив, грохотом насмејао. — Биће да је ова инштанција и „конте" ба;п .„..мцент. — Ако вам се свиди, љуб. госп. да је ово за ваш лист „Стармали" а ви то употребите". итд. итд. А сад, захваљујући г. М. Лудајићу на пошиљци, ево тога рукописа, т. ј. сачуване прве половине његове: Ваше Вмсокопремсвлшенство МилостивбИшш Господине! Моглесмо на великв и тешкв жалостг нашв развмети, да Ваше Високопре©свнш;9нство нис« хогћли допнстити да на даш, давно пожелане Ваше Иншталацге Балг бвде. Коликое Свза, колико Уздисал, зле вол-в, грисканн Ноктш и чнпканн Фронцни на Марамама таи тижни гласт. проузроково, то себи представити неможете. — Многе смо б наст. твжне већв госедиле чекагоћи и Бга молетви да Еданпнтђ и мн т» елаву доживимо Епусконскк 1ншталацш и БалЂ — — за кое су нам! шптђ » колевки наше Матере, кага за наи славнш и наи милш догаћаи живота свога ситесе наприповедале. И Ето доће то мило и златно време, приспе 1ншталац1н наи славтег Ешгскопа, каквогЂ 10штђ у Род« ЧовеческомЂ бндо н!е. — — Часмо да ће доћи сила много Господе са стране, из Пеште, Бидима, Егре, Сомбора, Темишвара, Бечкерека и чакЂ чакг 6огђ зна <3 ккдђ изг далека — ахЂ сладки наши страни!!! све на караца, све на четири конл са Пандври сђ калантвови и звонцама — трепте халвине од злата, вигосе оберанице, Мамвзе звецкаго, — па сладки наши Офицнри у Униформама са Портупети, са Дечнови Саблвицама, што тако често и сладко кицкаго, каго и наше Срдце за нвима бј Радости, желЈћ и надежде, играли ск намЂ прсти у цвшела, очи у глави, сва намЂ се Шлца по Та&чн и калопадв о^кретала, свако 10& Срце израсло, кад е помислила да се моке (овде је издерано па неможе да се чита). И ахЂ грозни гласЂ да БалЂ бнти неће посече радостђ наша, поруши Раи нашЂ! — Ваше Високопрешсвлшенство! и ми смо частв Стада вашегЂ, Овчице ваше, *