Стармлади

I

Стр. 22.

СТАРМЛАДИ.

Бр. 3.

СТАРЕ ПЕСМЕ НА НОВ ГЛАС. — „Скувала сам вечерицу, вечерати неЛу /" — пева збор друштва за терање иатријарха. ,Вечерај, мене ие чекај!

отпе-

ва им Габор Иишпек. — „Три ;рифа мола, мој се дика лола\ " (По Пешти! Нр. ур.) — аева збор радикалне странке. — ,,'Та нека га пек се лола, куИи доЛи мора! — отпевају оии из Пеште. — „Ала су ме наши оковали! « српска школска иесма — посвећена нашим опсенарима. — „Кажи ми, кажи. како да те аовем, какво име да ти дам — мешовити збор Срба, — пева радикалима. — „Вез тебе драга, љубезна, не могу живет ' — тугованка, носвећена автономији цева збор радикалпе странке. — „Ајде, драга, да ашикујемо!« —пева Јаков мађарској влади. —• ,,Еј сви ми кажу, да ја љубим ла-

жу!

кор сељана као серенада Јакову.

1>На те мислим, када зора свапеЛ« — радикалско коло, иосвећено иародним фондовима, иева збор народних гладница. — „Од крмаче лепше итице нема\" химна радикалне сгранке, иосвећена њему, он већ зна. — 1>Вербери су ирви људи, то је стара ствар !" — свира под прозором натријарховим фрајла „моргењача". — „Ој ^.гарава 1 ", ,,гарава" — а што еи ме сиоиала\ « — пева мађарска влада јед ној „народној гадури« која се нродаје. — »Где си, дико, где си за толшсо\" — пева „бити имајућим« нретнлатницима: Старллади.

Неучтивоет.

— Безобразлук од тог Ружића! Оженпо се а у сватове ме иије ни звао. — Но, и зато се ти тол'ко једиш? - Како да не! Кад је он иајвпше кркао у мојим сватовима. ОДНГАИА Судац: Шта можете навести у прилог своје (Јдбраие. Оитужени: Литру и по — рума.

ПЕС МЕ Јакова Сомића Вац 18%.*)

ЛАЖНО ЦВЕЋЕ — (или ,,наши оисенари ' На нами ти роде, рано, Има крпа разна кроја, Поврх крпа разних боји, А све лепо дотр])апо. Порицатп нпко неће, У пами је вредност нелса, Јер п ми смо неко цвеће, Кад пас глецаш издалека. Ко нас гледа, тај пе страда: Ал иреварен онај биви, Ко нас узрле, иа се нада. Да мирише и ужива. НРИЧА 0 ПАЦОВ.У. — Кад се нашао у вацком затвору. Није тебе глана овамо довела, Твоја глава слабо о овом је зпала, Него су тп црева промшпљати стала: — Кад су црева пуна, тада пемај страве, Тад се она правпм својпм послом баве, Ал' када су празна, те без посла трају, Опда већ п она мудроватп сгају. Кад снег вејат' почне, увела је трава, А кад црева (У\исле, пропала је глава,« КАДА СУДИП1 — или у албум дру Сосу. У несрећп још је срећа: мало зло, Магарцирпа, фнлозоф је чак и во. НАЈВЕЋЕ ЧУДО. (Загонетка). Нитп море зна без река, Нит одојче мож' без млека, Нпти риба зна без воде; Човек може без слободе. (Радикалска утопија, дојке народнпх фондова, сом н робијаш).