Стармлади

Стр. 28.

Бр. 4.

Кумек Јурек и Пишта Бурек.

Јурек: Кумек, Вок и Хорватп! Пишша: Нштеп елтеше а Мађарокат. Јцрек: Живила Хорвацка и њезина права! Пишта: Јурек бачи, треба кенд једна солга ? Јурек: Је, мој дрогсц, мени слуга треба, ама ти не знаш никај по хорвацки с моји чељади диванити, не би могао ти дрогец при пас ву целој Хорвацкој добити место за слугу; изним на хајзлибан за бејамтеров. Ту кумек Иишта никај хорвацки не треба да знаш диванити. Само треба да знаш рећи по хорвацкв: Халгаш Не угаш! Шути па плати. ( Куцне се.) Бок. кумек! Крниопот хазаФићима. (Поводом нападаја на Вајду.) Подигли ср кривоиосн: Рптарм н старпнарп, Кафтаи доле, долму горр.

Због гешефта

сви Мађарп.

Па под плаглтом јјодо Л ј У бља На Словене диже с' хајка, хХ кожу нам сппма гуле, Жалосна нам нагаа мајка! Јогп нас Чпвут нпје био, Тп мекушцп п гадови, Али живе још Словени, Запамтите то — жидови!

Епиграм. 0:ћу — не 'ћу, о-ћу. Не би — опај — бпло Овај — лоше Да сазидам — овај које — ћоше. Пашић диплом. зидар кућа на ћошак и по мало министар.

ПЕСМЕ Јакова Соми^а Вац 18%.*)

€])6енда.

ПРИЧА О ЗЛУ (радикалском, разугле се.) У недавно доба, кад зло беше мало, Грднпм је камењем светом корачало, Па је тим камењем људе нападало, Неког засипало, неког претрпало, Ал' наскоро за тим, ето муке клеТе, — Јер се чак н људн полако иамете Познаше камење п узроке праве, Увидеше, шта пм разбпјало главе, И преко чега се тол'ко спотпцалн, Па су се камењу с пута уклањалп. Клоип га се мушко, деге, цура, жеиа, Те на ЗЛО папшла рђава времена, Таг4о омражено, ие зна куд да ио^с, Дошло му је скоро, да сп главе до1;е, Гада п опета промена се збпла. Нека даљпа тета зло је походпла. „Па како си, рапо? Добро? Ннје? Него?" „Ох, не пптај тето, јер је преко јего^ Наскоро ћу рећи: збогом остај свете! Чак п глупи људи већем се памете, К'амење ће моје на ме да се свали. Клоне га се људн, јер га упознали; Не могу да једем, не могу да спавам, 11 Г та ћу, мила тето, већем очајавам?"

*) Оригпнална Јашпна песма, у којој нпсмо нншта моњалн. — Пр. Ур. „Стрмл,"