Стармлади

Стр. 30.

Бр. 4.

( 1 т р е л и 1| е. — У Русији су опет распустили Думу, јср се уп1ло у траг, да су завсреници ссдели у Думи, то их растерали. Они псгнна да су и без тог распуста иосланпци Думс и сувишс расиуштени, алц опет је смешна та царева наредба, јср ет(; узиимо на пр. Србију! Краљ Петар баш напр ггив окуппо око себс саме заверснике, на не да пх влада мисли затваратп, него пх чак у вззде" кује и награђује. —• Каже да и у војсци постоји тајнн револуционарни комитст — и да има много завсрс нпка и међу офпцприма, но да сс ис може дознатн кој» су. Ето у Србпјп н. ир. и знају којп су — па која им је вајда. — Него и то је у Србијп смсшна ствар са Пашпћевом оставком. То јс на сорту оне дечје пгре „узимало давало <( — е том незнатиом разлпком, што Пашић, као вођч радикала. само узима а не даје. — Ваш као и нашп радпкалп. — Па угареком сабору, у расправп о железницама иосланпци српске самосталне странке говорс српски. Мађарскс шовенс хвата трољстница олушајући лепи и милозвучан српско хрватски језик. Векерле све скаче од радостп, а чивутскп Мађар Шомођи, вели, то су наша браћа радикали мало Друкчпји хазафићи. Они чак и у основним школама иеће да чују српски јсзпк него траже мађарски јсзик. — 0 Црној Гори — стижу глас.овп све црљи и гори, па ако влада тако црни глас и да .Бе буде трудила се да га очува — једаи пут ће ипак сасвпм зацрнити — илн Црногорцима или влади. — У Восни се опет иролила крв. Вадава види сс. да Швабо воли туђу крв да види на свом памуку. Али како крв није вода, — то би добро било да јс мало штеди, — јер се може уирскатн од крви. Ако то тако потраје, каида ће ту требати неки бербери за пуштањс крвп. Хајд, хајд... тражи Шваба ђавола! — Хашка конференција мира се опет састала и тражи „мир« и разоружање. — По евима изгледима, како ссчује, даће Јапанци предложити, да освојитељи могу себи присвојити власт над окупираним земљама а како ће Русија због Манџурије а Американци због Кореје противити се Немачка опет подупирати јаиански предлог сав је изглед, да ће се та конференција рвршити са евроиским ратом, који би се могао назвати по Толстојевом рсману у место »Рат и мир« „Мир и рат в . - Међу тим, као што један радикалски тунгуски дипломата јавља, да је најмирољубивији српски народ и његов набеђени вођа Јаков Сомпћ пристао на мир и одмах положио оружје т. ј. „историјски нож. Велињимаће језик заменути оружије. — Истнна ту их и нико не разоружа, а то је изигравање закона о светском миру.

Један иољубац — и иоследице. (Ухва-ћен на Фонокинеиатографу.)

— Јао, Васо, соколо мој, што си тако несмотрен! А да нас је когод ппдео. 1 ' — Не бој се, голубице моја, није нико иидео. 1 1ак п тп см аажмурила. — Знам, ал тп си соко, иа ме можеш уграбитп!V Тако је п било, спроту голубицу уграбио соко — голубу испред носа. „Ала тужно голуб гуче Што му соко •—• голубппу одвуче! Једиој кукавици. Зар се и ти Србом зовеш, 0 бедниче овог света? Зар смо дотле дотерали После бурних пет сто лета? 0 умниче шупље главе, О »Србине . зла ти мајка Зар на Српство да се диже Тако гнусна, подла хајка? .. . И порече српску мис'о После бурних пет сто лета. ВЈто је Србин крвљу пис'о. 0 бедниче овог света? Сентомашки СрОооранац.