Стармлади

Стр, 34.

— СТАРМЈ1АДИ. —

Бр. 5.

Српско-хрватској коалицији. Нема Срба, нема Соба! Вели странка права, Годинама Франк се дер'о, Бучила нам глава.

А гле сада има Срба, Има јоште како, Али нема „највећега« Нема, а ја како! На делима сад га нема, Не може ни бити, Јер тек жидов није Хрват То се не да скрити! Ој Хрвате и Србине, Та једне сте крви, У обрани својих права Оба буд'те први. Само чиве клоните се, Ког се Хрват стиди, Само њега остав'те се Па Бог да вас види!' Стармлади.

Седом борцу Срба и Хрвата. (Дру Михаилу Политу Десаичићу). Кад год је Словенсшво Нашднуто срамно, На мргивој си етражи Бранио га славно. Када се па Српшво Дигла хала — врана, Нађосмо те старца Као Србобрана! А кад брат-Хрвашу, Право згазит хтеше, И ожет те, старче, На бранику бегие. Па нек ти је хвала, Хвала нек, је старче! А Бог нек ти илати, Сриски Србобранче.

П 0 3 и в на шевра кадиша збор. Мпли радпкалчнћи, радикали, радикалчине и радикаленде! Од превелпке срећс не знамо, тпта бп друго раднлп, већ вас овим позивамо на ДРУГИ „НАШ" ЗБОР са разноврсним поучним предавањима, којн ће се одржати за време кукуружње бербе. Пошто је патријарашко земљиште у широј Угарској под водом, а ми свн још »за рит« нисмо, то ће се овај збор одржатн у Даљу пред радикалном•народном сувачом. Овај се збор не ће одржати под покровитељством Његова Високопреосвештенства Господина адмннистратора митрополије, јер је Исти по савету свота кућевнога лечнпка Др. Ж. Продановића Морао отпутоватн у На1та {'ип1б, ради лечења савестп, већ ће га заменнтн у томе управитељ патријарашких добара, испитани столарски мајстор и умнровљенн главнн уреднпк »Заставе« г. Јаков Томић, којије за ово кратко време ради унапређења нољопривредних интереса добио угарско племство и надимак »Вацки-Ножпнскн«. РАСПОРЕД. 1. »III е с т а Б о ж ј а з а п о в е с т .....« гузорно предаје прота Папић и доказује, да је слободно убптн човека и тнме одузети једнога члана народу, а повећатн странку. Прнмедба: Ако поп-Вакула хоће да попуни своје катихетско знање, слободно му је доћп и чути ово узорно предавање, само нек донесе цедуљу од проф. Мнљушковића, да ће бити радикал бар —до гроба. 2. »У борбп за народно добро . ..« говорп Др. Деме Мушицки, и, показујући чашу зноја. истиче, како је с1е 1е^е 1егепс1а започео ходошку парницу п исту с!е 1е^е 1а*а »добио«. 3. »Скромна награда .« говори Др. Двоплатац п у везп са Мушицковим предавањем — показујући и он онај зној, којп је капао с чела, док је учени адвокат састављао говоре за ту парницу н за- то време намерно одложио обрану некаквпх српских школа, да ју започне, кад се закон о школама већ потврди, јер тек онда човек може • показати колико му је мозак тежак, кад закон оборн ■■—предлаже, да се Мушицком нз народних фондова исПлати само то-