Стармлади

Бр. 5:

СТАРМЈАДИ. —

Стр. 39.

Гајдаш-Штева — уз гајде попева. 11огодићу жељу ваш\ г : II спеваћу Томић Јашу хеј! То је чобек каквог нема, »Милом Српству« колач спрема хеј! Тај ће колач »до ч бар« битд-г, Сви ћемо се заситити х еј! Пун је жучи, пун Је стрбле, Пма језиК ЗД- две феле хеј! Једним лиже,' другим кал.а, II тако се кроз свет ваља хеј! 00-н је здраво веигте руке, Прави себи малгелуке . хеј! Па се' с' њилга додгунђава, »Мило Српствб« усрећава ' . V V- хеј! Сад долази Брадва Коста, — шалај Дотле, браћо, некје доста ј : ;; хеј! Мидас.

МОДЕРНА БАЛАДА. . .. . . мај •. V ' -' • .•/ гај ■ /1% .... .• . . . загрљај; : ■ • • • Рај! ? г ••' • ;• ' ■ . .: '. •> • - " * (• ■! ,;?• •,: < :'.;• ; , ' ' ■ ;' / I ■' }.<; . . V / премештај, с" . ; • . . . опроштај, . .. .' . • уздисај, ' ; . порођај.. * ..... вај, крај-

Најбоље обранбено средство. — Руковођа за оттшужеиике од дра Оисеиара. ' Судац: Испитаћу вас посепце као сведока. Јесте лп бплп прпсутмп, када је Тима ЕГетров Кушио Илпју Поповог'? Сведок: Молии, зарекао сли се, да нећу сведочитп. На меие нека се нико не позпва. Ништа нисам видео п ништа нисам чуо. — Дужност вам је сведочити. — Али кад нисам ништа впдео. — Алн за бога, били сге присутни онда. — То је пстшга, него онда је била тако помрчина, да ни свпг носа нисам видео. — Чиним вас пажљивим, да се на своју- ш јаву морате заклети. Дакле, нпсте нпшта чули ? — Па већ кад истину Морам нризнаТи, чуо сам богме и један ударац. — Какав ударац? — Не знам. По свој прплицп је ћушка бпла. — А ко је кога ударпо? ; — То веК не знам, јер нисам видео. Но то могу рећп, да Тими Петровом није бпла рукау џепу. Илија Попов се опет држао за главу и јаукао. — Дакле, Тима Петров је ћушио Илију Поповог ? — То ја нисам казао. — Смешно! Вн сте чули, да је он јаукао а опет зато не знате, ко га јег ћушпо? Тима Петров (упада у реч): То све пма свбга разлога, поштованн господипе судче, јер Поповог нисам ја ћушио него св-едок, а тужитељ није у помрчинн видео, него на мене сумња, па је мене и тужпо." Сведок: Није истина! То је већ сувише! Господин судче, сад ћу вам истину рећп. Тужп теља је Тима Петров ћугпио. На то могу заклетву положити. Оптужени: Ја ћу се пак заклети, да га је сведок ћушио. Судац: Чекајте! (Тужитељу): Колико су вас пута ћугиили ? Тужитељ: Дваред. Судац: Онда је лако могуће, да обоје пмају прав^ Други пут, кад вас ћуше, побрините се за два сведока. Можете ићи! Тужитељ: Али молич, госп. судче! Не всрујте овим људима. Договорили су се, да ће једпо против другог сведочпти, те тако ни једном не ће бити ништа. Судац: Објавио сам пресуду; крај ... Можете пћи!

ТЕЛЕГРАМИ „СТАРМЛАДОМ". Загреб. Сабор распуштеп. Будимшшта. Фућек напуштен. Река. Држ' се, бане, за врбове гране.

■$