Стармлади

Бр. 6.

— СТАМРЛАДИ. —

Стр. 43.

да Црна Гора збиља постане ] ],рногорцима Црна, те су неки дан у Паву брпгадир Јоко Хаџић, са командирем еЛакићем напали пуцн>авом на бившег народног посланика Николу Бајагића. Но БIјагић их је мало бајаги кундаком испребијао н сад им се не допада више овај свет . . . хоће да се селе на онај. Тако је и у Пиперима, Вучинић командир, грдио посланике народне странке и тргао револвер и зацело би био кога осакатио, да срећом није испаљена у њега сукија и сад је хвала Богу у Пиперима добро, а како је Вучинићу недао бог ни српским иајвећим злотворииа Јозуи Франку и Јаши Томићу. Говори се да ће се опет напасти на „Народну Мисао« — п тако од сада неће сметп Црногорски народ ни мислити, без дозволе од Томановићеве владе, као да су то чланови радикалне странке и телићп —- Јаше Томића. Да није лако гурати се кроз овај свет доказују и фузионагаи у Србији о којимаједан листпигае: „Има година, кад гусенице и скакавци обрсте све зеленило у природи. У политичком животу Србије, ова прогала година фузионашке владавине слична је тим годинама. Као нтто гусенице и скакавци обрсте све зеленило у природи, тако су и фузионаши обрстели зеленило живота Србијина, да се нм дуг низ година не може поправити. Природа је одредила сваком своје. Гусенпце пошто се наждеру умртве се, а скакавце народ моткама растерује. Какву је судбу Бог радикалским фузионашпма доделио? Да ли ону коју је доделио гусеницама или ону, коју је одредно скакавцима. То се за сада неда рећп, али од судбе своје нико не утекне па неће ни нагаи фузионаши". Па нн Когаутовачко Фућекови фузионагаи. Заставине „штампарске погрешке". „Моргењача" бр. 140.: (Међу брзојакима) 12 човека! „Моргењача и бр. 150. Бува у Кореји (место буна). Др. Жиша Михајловић отпутовао је у купа тидо Пиги&ап. Нисмо били код Покита. Злонамтило.

ЦРМОГОРЧИЦЕ, (Песмице, питалице. свашталице, различице). Ићо и Жићо на цет. пазару. — ПЛо: Кажи, ти, дер мени, буразеру, који ђаво нагна цензуру нагае томане, да претплатницима краде, онај војвођански... оно гато је старало, па се подмладило?... МиЛо: Оно, жнам... тамо они веле /.а су непријатељи црној реакцијп и назадњагатву, а онај Војвођанпн, донио је писмо ЦриојевиЛа из X V. вијека. Је ли то назадњаштво и куд ћеш црње?.. ПЛо: Јасно! * МиЛо: Ко је, богати, Ићо, нашој земљи тежак (п ако нод капом лак) ? ПКо: Да не буде Лакић? * МиЛо: А жнаш ли ти, која је мана код нас најјефтинија? ИЛо: А да не буде: то — мана?\ * МиЛа: А знаш ли, Мићо, која тица у нас не лети (него пузи)? ПЛа\ Ја мним, његато бићеЛабуд! (НасшавиЛе се). Аб.

Јули 1907. Један гост се жали другом госту, цвокоћући зубима: — Брр... ала је то хладна вода! И то у месецу јулу, мој господине! — Хе хе! Види се, да сте наиван! — смеши се други гост, којем само вири глава из воде. — Како то? — Тако. Ја сам био опрезнији од вас. -— Не разумем вас. — У место лаких чакширица за купку, ја сам заогрнуо бунду. — А ноге ? зар вам не зебу ноге ? — Јок вала! постарао сам се ја и за то! ј (Подиже ногу у вис и показује чизме од клобучине) ове сам натукао преко ципела. Још да ми је само доћи до какве добре шубаре —• па дивота. Шпортиста.