Стармлади

Стр. 46.

СТАРМЛАДИ. —

Бр. 6.

Ал је дивна синагога... Ал је дивпа синагога, Што се зида у Атини, Кад је гледаш, мислиш да си Баш у самој Палесшини. Ој Атино-Палесшино, Јесш ти ремек синагога, Па реци ми, молим фино, ЛГо / у теби данас Бога ? Кривоноси Меркур.

У1 И 0 Т А Н. Б Ег Л И УДОВВЦ*) Сваки трећи. кога сад сретнете улицом; сваки други, који сад руча у кафани без сумње је »штровитвер«. Жене су се разбегле по бањама, или бар отишле овамо и онамо у госте, а „штровитвери" остали да чувају куће. Је ли вам познато како се »штровитвер« или »штровитверка« зову српски? Ми имамо и лепши и тачнији израз. Код нас се муж који је привремено остао без жене, или жена која је привремено остала без мужа, зову: »бели удовац« и »бела удовица«. То с тога, што се тим називом хоће да направи разлика од „црног удовца" т. ј. од удовца који носи црнину, јер је жену рецимо сасвим изгубио. Кад је привремено изгуби, он не носи црнину и зато се зове »бели удовац«. Ех, видите, ја сам рад да вам опишем живот једног таквог белог удовца. Његова је соба овако намештена. Кревет који се никад не намешта, јастук грозно угњечен, јорган се скупио у један крај кревета а чаршав сав жут од прашка за буве. До кревета »нахткастн«, ту свећа у чираку и још једна у резерви, кад се она потроши. На свећи, око фитиља, више онако као декорација пет шест испржених, или боље рећи похованих стеница, јер се око њих ухватио дебео слој миликерца. У фијоци од »нахткасна« су маказе; још две кутије машина, кад се оне горње потроше, капљице од нане за грчеве, четири пет дугмета и конац. Кад је полазила госпођа у бању, рекла је нарочито мужу: — Ево овде у фијочици имаш све ситнице. Ту је и игла и конац. — Добро. — Није то само добро, него упамти да су овде игла и конац. Немој да те однесе ђаво, као прошле године кад сам била у бањи, што си прелазио преко пута код госпође Стевке да позајмиш кобојаги иглу и конац. *) Од Бен Акибе, (Нушића, бив. управптеља новосадског позорипгга). Под тнм назнвот „Бен Акпба" пзашло је дело — које сваком препоручујемо, које рад да чита духовпто хумористпчне стварчице.

Под креветом је веш-корпа, у коју ће бели удовац бацити прљав веш а на асталу, на сред собе стоји чист веш. Ту је све одбројано, све сложено и покривено једним пешкиром. Поврх тога пешкира лежи цедуљица, на којој је тачан списак веша: Шнуфтикла ....... 24 Ноћних кошуља 4 Кошуља 12 Чарапа 14 Пешкира 7 и т. д. и т. д. Предајући му то, госпођа је то опет нарочито нагласила: — Пази добро. Немој да ми се погуби веш. Нарочито пази да ти се не погубе шнуфтикле као лањске године јер богами .... — Па, знаш како је ... лето је ... човек понесе по две и по три шнуфтикле по џеповима, па се лако изгуби која. — Лако се изгуби. А што се не изгубу која од ових старих, него од ових новцатих, и то ових финих. Ама, помогао ти је сам Бог, што ја нисам видела у кога моју шнуфтиклу, иначе би јој ја обрисала нос. Овој нежној примедби. додала је госпођа пред полазак и једно упутство, или боље рећи наредбу: — Па ако ти се испрља веш, немој ми се шалити да ми дозиваш у кућу какву вешерку. — Нећу. —- Нећеш јест. И лањске сам ти године казала то исто, па си опет звао. — Па била је стара жена, она Ката. Знаш је, Ката вешерка, — Све је то једно. стара или не стара. Нећу да ми се женске мувају по кући, Ако ти се испрља веш, однећеш мојој тетки. Ја сам се с њом спорозумела. Разумеш ли? — Разумем. Е, ето, у тако намештеној соби и под таквим упуствима, станује бели удовац. А ево како живи. Чим се пробуди отвори све прозоре: — Док си ти код куће, да држиш увек прозоре отворене, да ми се не^усмрди кућа. — Добро. — Није то само добро, него то упамти. Лањске си године, кад год си био код куће, држао затворене прозоре па још и завесе спуштене. Од куд то има смисла, жењен човек па по цео дан спуштене завесе на прозорима. Пошто је отворио прозоре, наточио је воду с чешме, и попио чашу воде с парчетом шећера. — Ево ти шећера у овој кутији — рекла му је жена — слатко не могу да ти оставим, Забрљаћеш кашике, забрл^аћеш служавник, оставићеш отворену теглу, као лањске године, па ће се у њу подавити муве. Пошто је попио воду, навио је сат, а за тим наранио мачку. — Немој ми заборавити мачку. — Небој се, нећу.