Стармлади

Бр. 9.

Стр. 63.

Негг ВаМсз је говорио о сремским Швабама, о »автономији и буџи«. Хвали модерну хајдучију као индустрију радикалне странке, која леп приход »доноси«. Др. КожодеровиЖ- Сремски говори о нанародним дерикожама, препоручује организацију у којој би било што је »С. Сион« рекао: »и убица и лопова најординарније сорте«. Спомиње бакоњску шуму и манастирску штампарију. Показује најновији проналазак »клопова најординарнијесорте«, неку справу за обијање касе. Тражи за свој говор 10 хиљада круна предујма. Збор једногласно решава, да »тумач« обије и касе народних фондова и да тури руку, па да захвати колико може. Др. Дбме протестује против тога. Наномиње мађарску пословицу, која вели: »А ћо1 еп уа§уок, гпаз пет 1ор!« (Где сам ја, ту други не краде!) Наставља и доказује, »Куд се дева Немањино благо!« Жали се на Словене као лењ народ. Нарочито Румуне, за које вели, да су досада свега једну парницу покренули. Тражи још 16 хиљада круна предујма да доведе парницу манастира Ходоша у оно стање, као што је стајала пре, но што је он покренуо. Збор решава једногласно, да се за не знање и тупоглавост Мушицког једногласно осуди Др. Полит и у »Застави« бећарски изгрди, а Мушицком изда поново 16 хиљада к]-уна. Један ПродамовиЛ Мукшашки из Сепчаомаша, држи говор о пасивном хришћан:тву. I [стиче важност »антиалкохолног збора у Сентомашу«, којије показао лепу слогу а још лепши успех, каже, док су једни говорили о алкохолу, други суга пили, тако, да је до зоре погрошено 20 буради иива, два акова вина и 14 акова ракије. Пошто се тако повољан успех показао, а и лепа слога, предлаже, да би сличних зборова требало чешће приређивати. Сентомашки гостионичар се обвезује, од сваког збора приложити 50 круна за радикалску касу »Помрчина« и докупити по 10 акција друштва »Страда«. Др. Чувај се иушке у кратко износи радикалски економни програм. Истиче радикалско старање за народ и препоручује

радикалском народу шипак као врло лековиту и снажну храну. Др. Чувај нос због »сос« у »кратком« али шупљем говору, истиче важност кишобрана у личким црквама, које прокисавају. Доказује, да помоћу тих кишобрана сабор може уштедити силних хиљада. Подноси молбу новосадских ВИрИлаца, који су изгласали за јеррејску синагогу 20.000 круна као доказ, да се они за цркве старају — и да их самосталци неоправдано клеветају. Јер вођа радикалски се стара чак и за чивутске цркве, а не личке. Нстиче заслуге кошутовачких Јевреја у погледу Берзевицијевог предлога. Збор једногласно решава, да сви Срби Новосађани путем порезе, којом новосадско гвање »уме« да рукује — плаћају порез за синагогу. Једна итица Кос (која у месго краткот кљуна, има подужи нос — а зову је »Плачевни МаЛаш «.) плаче и смеје се т. ј. гласно плаче а у себи се смеје. Пљусак суза му полива перје, које »пушта фарбу«. Спомиње сунце, месец, Косово и своје менице у Еремићевој каси — узгред се куне на чистоту заггасника меленачке оиштине. Моли збор, и ако он пати од реуматизма, да га као Меленчана у Меленце не шиље, јер вели, ако га Карловци и манастирска бања: »тискара« не излече од Еремићевих вексала, он другог лека не зна. Уверава, да би он ту, у том »карловачком блату« нашао сигурне помоћи. Збор га блнгосиља једногласно — изузимајући што неко викну »мотку!« (Ваљда човек мисли, да би га требало мотком благословити.) Решено је, да остане у Карловачким Парима и употребљује што чешће купке — од чивутских фабриката. Напослетку изводи Јаков два радикалска народна магарца, који се испрегли из народних таљиге и хоће да се најме и упрегну у владине каруце. Доказује, да је то због њихиве мршавости неопходно потребно било — привезати их за мало богатије јасле. Магарци укратко њачу: И-а-а! И-а-а! — а збор то понавља. За тим је брада узела »историјски нож« иод пазухо и пошла на банкет.