Стармлади

ФТАРМЛАДИ ^Р^ЛУ/У10РИСТИЧН(КАТИРИЧАН У1ИСТ. Број II. и 12. У Новот Саду, 16. октобра 1907. Год. !.

Опет Јачов оштри ножс. После силнијех шамара, Глава му је баш отекла, А савести давно нема, Та га није много пекла. Црна му је образина, Подносила све то лако, Кукавица он би био, Кад би стога он заплак'о. Издајицом назваше га, Свесни Срби, сви Словени, Својим братом хазафићем, Сзи Чивути и шовееи, Док је шамар богат пуц'о, Ћутао ј 8 — а шта може, Ал' гледајте сад Јакова Опет оштри своје ноже. У глави му, бучрт, кипи Надимљу,- с беса груди. Опет Јакоз ноже оштри Клонте га се добри људи. Природе је тако худе, Да не воле видит љ у д е, Сапутај га српски роде Док те жива не прободе. Стармлади.