Стармлади

Стр. 116.

— СТАРМЛАДИ.

Бр. 15.

радикали са својим радом у споменутој автономији сасвим задовољни и да се не желе са својим положајима никад растати. 15. Зна ли најмађарскији господинминистар-председник да је господин др, Никола Ђурђевић, негда православни Хрват Старчевићанац а сада... ПрибиЛевиД: Срамота. Деме Мушицки: Да је већ окрезуба вио чекајући потврду за вечитог потпредседеика грчко источног конгреса? 16. Зналн најпунокрвнији господин министар-председпик да се Кузман Ми ловаиовић сав осупзпо чекај \ ћи погврду за школског ррфврента? П<мови%\ Шта ће збиља битм с ено мало коже и нешто косгију? Деме Мугиицки: 17. Зеали премудри господин министар председник да осим Јагие ТсмиИа нема у радикалној сгиранци ии је.днога човека, који је ради убисшеа добио шеш годипа\ ко %е нас водити ако нас Јаша остави ? Један глас: Пфуј! Председник: Пошто се не зна које то рекао само једанпут: Пфуј, пол,ељујем укор господпну Лев1;елу. Деме Мушицки: 18. Зна ли велики господин министар председник да од потврде закључака бившег радикалског грчко источаог конгреса зависи наша егзостенција; ја искрено велим да сум њам да ће ме као грчко-источног Мађара икада више амо послати Шајкаши. 19. Зна ли велики господин министарпредседник да ми већ незнамо ггаквих би услуга учинили Мађарима: Своје смо вам присталице све предали, а даље не мо жемо. Не можемо вам издати ни једног старог Полнта, а како би све самосталце? Кошут: Пробајте још само и то; причекаћемо. Деме Мушицки: (Ајао Јашо!) Зна ли преслатки господин министар председник, да нам вођа Јаша Томић може полудеги, ако се закључцп не потврде? Шома Вишонта ји : III гета! Самостилци: Зар пстом онда? Деме Мушицки: 21. Зна ли премило сгиви господин министар-председник да

смо мп већи мађарски родољубп од свих Јевреја, који овде седе? Чланови обрезане сшранке: Желпмо да се о том лицитира. Деме Мушицки (кроз плач): 22. Када мислп превелики министар председник написати своје име п презиме на све оне законе, што смо их зимус после дуге КрасојевиК: Немој лагати: то је ипак сувигпе. Деме Мушицки: После кратке дебате у клубу радикалне сгранке примили. Најбоље би било, да једним потписом мплост Ваша све потврди, јер опда су раднкали својим поштењ^м Лисавац (за се): (То ми не познајемо). Деме Мушицки: Обвезани су да буду прави Мађари во веки веков. Ја сам свршио. Хвала господо на стрпљењу. У поппзнссти љубим руке. (Плаче.ј Председник: Реч има преузвишенп господпи минпстар-председник. Векерле: В ^соки саборе! На двадесет и два питања мога предговорника одгопарам ово: Познато ми је да су радпкали издали свој народ, а то јесг: Своје биће као Срби, своје име, језик и веру. Ваћпх пздајица нема. Верујем у њихово родољубље и обећавам да ћу закључке потврдпги за најкраћс време алп под у словом, да њихов вођа Јаша Томпћ овог пута пером убије још три-четир главнија Србпна у свом мађарском листу на срп ском језмку, а опда да се као пример велике љубави према Мађарима — стави жив у шпиритус и да остане у пештанском музеј у, јер би иначе могао исто тако нас Мађаре коме другом издати. Један глас с галерије: Пристајем п на то. Председник закључује седницу управо у поеоћ. И С К Р И Ц Е. Неки далматински свештеници млађе радикалне школе, дали су се на посао. Један је за ревносно ширење атеизма, доказујући да нема Бога, — наименован за катихету спљетског. Други је пак о прошлој црквеној слави у Бенковцу јавно проповедао о Богу и нагласио: »Ако га има.« Говори се да ћа овај бити наименован за архидијецазалног проповедника.