Стармлади

Стр. 118.

Бр. 15.

— Његова слава. Наш пријатељ Стеван Бешевмћ-Јашин, јавља да је његова слава: » Без-митни Врачеви,« и ирима „честитке" и ове године, као и досада.

ВОСАНЧИЦЕ. Дг/ректор Доњо туз.ганске гимназије, као што се поговара, пошто је својом педагошком „спремом" доказао способност, биће посгављен за шефа полиције. Остали љех-ови мамелуци и пијанице, као и онај калуђер из „прека" — у колико их није услед многог њушкања и алкохола — њушкање издало, — биће унапређенп за сгзлне владпне гапијуне. Омер бег, Милец и КочиИ. ... Оде Амер бег до суда тајопка Мплеца, који држн клуче од тамаице, п молн Омер бег и преклиње суцч, да отвори тамницу п да га пусти своме прпјатељу. „А каквог ви посла тамо пмате?" судац ће. „Па имам г. судац — пма ето некакав стари рачуи пзмеђу нас двојице, па нптп ја знам јесам лм ја њему дужан, пл је Петар дужан мени." Опет ће судац: „Ако је вам је дужан, а вп га тужите славном суду, а ја Вас њему не прппугатам " Мрко гледа Омербеже, мрко гледа, адуша му у подгроц стала. И у том часу прошло је кроз главу Омербегову онако као у сну сва тиранија. „Дошао сам да видцм свога брата Србина.«

Радикале славе. „Трговински Гласник „бр. 244. ппше: „Видећн, да им природа сатпре њихово дегенерисано племе труде се да бар језиковне трагове осгаве иза себе попуњујући своје проређене редове ИЗрОДИМа ДРуГОГ порекла: Српским кошутовцима; Пазурпцима, Томићима, Брадваровићпма, Попадићима, Мошелесима, Јајтелесима, п Какелс-сима. — Ми у пме овостране. раднкалне странке протестујемо протпву таког писања, које служи на часг „Трговпнском Гласнику."

Л И С Т А к. ДЕПУтциЈа ЛАКРД1 /1ЈЛ У ЈЕгДНОИ ЧИМУОдиграна недавно у једној презадуигеној вароши, која је чувена са својих „хандлера -1 или „ми-ван-еладо"-ва и где су „очка-вашари" најзанимљивији а хаеаФишаг најјеФтинији. Пре^собље. Исиред једних враша окуиило се неко шарено друштво. Мујага, са г цуеом брадом и тразном главом, око које је обвио турбан, какви се џ мотурица види о,( црвено-бело-зелене боје. Уз њега хо,ца љути Арнаутин и чувени разбојник Чокјаша, наоружан г (о зуба. За тојасом му заденуш љуши ханџар, на ко.и се види још свежа љу,Јска крв. Мујага глади дугу бра ,Ју и брише круиан зној са чела, а Чокјаша закрвављеним очима узнемирено хо,ца /јоле-горе и држи руку сиуштену на ханџар. Нешшо круино кроз зубе чушта, али га Мујага умируЈе и гладеЛи браду вели му: Јами, чоче ! Хоуа Гавран и дервит Влајуца, есаие на бројаницама неки рачун. Две аге се ,цомунђавају у једно.и Иошету: Ага-Смуша и ага Мирабуша. Ага Смуша иоказује на ирсшима аги Мирабуши број 16, а ага Мирабуша му одговара на то скидањем кожуха и чуиањем џубета, на једног обријане главе Турчииа. Прост Турчин Мркша, изуо иосшуље, иа сео на тле и ирекрстио ноге ио турски: чешука се ио табанама, шура кажиирст између иалца ,цругог ирста на нози, окреће га, ва,ци и гура иод нос н мирише. По неки иристуиа кљупаници и ослухује. Арнаутин Чокјаша га муне у ребра, ,/,а то не сме чинити. Сви се узвриољи.ш, осим оног шшо се.цм, немирно ходају и катљуцају. Хоџа Тавран ио катка,ц тешко уздахне, али ка,ц га Арнаутин мало оштрије иогле/ца, а он ни ,ца ,цахне. Ага УКирко ,црема у буџаку, Муја-га: Аман јарабн, врућине! Чокјаша: Врућина, брате, врућнна! Мујага: Ево се бива, џаба бањамо п купамо у зноју у сред зиме! М и р а б*у ш а и ага Жирко (заједно): На џабалук смо душо научени! Хоџа Гавран: Јесте ли ви смпслилп шта ћете казати? Мујага (глади браду): Ја, шућур Алаху, не мислим никад ништа. ООн мисли за мене... а п за све. Ми свп његовом главом мислимо! Ага Смуша: Нека Чокјаша мисли. За то нас је новео, да он мисли, а ми само мухур лејпшавамо. Тако нас је научпо. Тако вазда гако и сада ... Т у р ч и н М р к ш а: Ама ја мислим опет о ћуприји. М уј аг а (глади брадуј: Ех! Чокјаша: Мислиш ... мислим и ја. Ето Јајвидеку је сад опет једна потребна, да створи везу између Фућекалн-паше п Кошутали-везира.