Стармлади

Бр. 16.

— СТАРМЈ1АДИ. —

Стр. 123.

Извсштлј сл народно скунштние у Неограду. Др. Воја В ељковић.: Н.хкола Паншћ на»а иипонује. Он нае опомање на Др. В тадана Ђорђевића и миниетарстао Дчнц >р Марк шпћа пре пропаотп динаетије Обренонића. Наетас Петровић: Шта хоћете тиме да кажете? Да дипаетији Карађорђевићввпј прети каква опасноет. Др. Воја Вељковпћ: За еве злочине чиним краља одговорним! Наетае Петровић: Молите се Богу, да не дођете у главну полицпју. Рибарац: Додметнине му какву крађу. Настае Петровић: Ми се држпмо уетава. Све што нам је на путу и што емета владиним нрлинама . . . П ашић: Зиздњу ћошкова, харању државе и продаји концесија златних рз т да. . . Наетас Петровић: Мп то убпјамо. Било пером било маилихерком. Доказ еу два Новаковића, које смо у подруму убили, и после по лицпјекпм раеппсом грађане обавестили, да су се еами убили — и да ће смутљпвци протурити друге лажне глаеове о овом догађчју. Уз то емо тако вешто ствар удеснли, да чикамо свакога, ко нам је у стању доказати, да смо баш ми Новаковиће убили. Рибарац: Вп и нисте Новаковиће убилн, они још живе. Др. Воја Вељковић: Краљ је за то варварско убиетво одговоран. Рибарац: Одкуда може краљ одговарати по ред живих завереника. Ко је господар у кућп? Фузге: Тако је, тако! Опозиција: Живели заверенпци! Лапчевпћ: Молпћу, позната је етвар п ван наше отаџбвие, блага нарав и ја1Њ (.ће срце нашег преетолоиаследника. Њему ее десио малер. Столареки раденик који гради лађпцу за престолонаследника лагазио на ћушку и тише иовредио краље ско доетојанетво шаке. Мслим скупштину да оирости, а готов сам „за свето и ново стање' сваку сатисфакцпЈЈ дати, па чак и у београдским подрумима погииути. Пашић: То ее од вас не тражи. Настас Петровић: Задовољпћемо се и ка^ квом новом Чукарицом. Пашпћ: Имам хитан предлог. . С в п: Чуј м( I! Пашић: 3:1 Црпу Гчру су потр( бие бсмбе. Нсте је наручио Таиановпћ. Јесте ли ва то, да ее отвори етална творнпца за праљсн.е бомби за Црну Гору. Фузге: Усваја се једн >глаоно. Опуномоћава се Јаша Томић са хвалењем Црне Горо. Ако је он не побели, не ће нико. „Самоуправа ће већ своје званичне дужности учпнити. Један Фнзонаш ставља интерпелацију

на џентлмена (мал' ми се не омаче реч: џелата) и пита шта је са главом „Стармладог". Н а с т а с П е т р о в и ћ: Свршена је ствар. Ја сам у договору са звездашима, меродавним местом, познатим убицама, па чак и полицијом ствар удееио. Слао сам прво поцепане шппјуне, марвеног ђака, одговорног уредника Милана, па Цветка — и све боље од бољих шпијуна, напослетку сам поелао познату протуву кабаничара п келнера Атанасијевпћа и два комита у Новп Сад. И да није потегао уредник „Стармладог" револвер на комите, он би остао и данас жпв, а овако ево његова глава. Износи главу „СтархМладог", т. ј. листа. Фузге: Уаа! Та се видп свуда по Београду. Зар пошта страјкује са мотањем новина. Наетас Петровић: Подваљено нам је п опет. Фуге: Тражимо да успоставите пријатељске везе са суседном полицпјом. Обратите се на њега. Напуните му јасле... мало боље. Настас Петровић: Учињено је всћ. ИзвештЈва скупштину да тога дана у цслој Ср" бнји, као ни з? подрумима управе града Београда нпје нико убијен од протпвнпка садањег светог стања. Скупштина већином владиних гласова, не узима, на знање и протестује противу таког нерада и немара полиције, а минпстру Настасу издаје неповерепицу с том мотивацијом, да има у свом џелатском занату да се усаврши и ностане ревносипји и активнији. Београд. Антизвездаш. МИЛАНЕ, ПРАВО ГЛЕДАЊЕ...*) Жилане, право гледање! За шало ти се гледасмо! За иало, иола године; Ко ли нас младе растави И више нам састат' се не даде? Душа му раја не видла? Него се вила и вила, На сред се пакла савила. Милаоова ЉЈба. *) Срн. нар. песма.

ШАЉИ В 0 - ТУГАЉ11ВА 1ШТАЊА с одговогом. — Не би ли ми молим Вас могли рећи, за што се један радикељски учитељ за време званичиог часа школе, брије? — За то што је он прави радикал, и што у незваничном часу мора да дрља за »Заставу«.