Стармлади

Стр. 152.

Бр. 19.

рстко кад п пије, али ракија му глапе долази). Имамо, веде мађарски критичарк театралних комада из сеоског исивота, као што су „Сеоска лола , »Циганин« и т. д. — али веран догађај из народног живота, говор, осећаји, којима се сељак служи не — као и у »Сеоском лоли« којим говором и осећај^ма само ннтелигентан човек може владати. Критика у Осеку, ђачка омладина у Н. Саду — изрекла је донадање па ма колико се г. Мргуд мргодио... и жучно позивао нову управу да треба да се чува — тих прерада. Држим, да је мени пошла за руком прерада, а вами да није пошла за руком пакосна освета — у »враћању због жежења у »Стармладом«, као што Вам није пошла за руком ни »стручна« оцена „Бајићеве музике", у којој сте се такођер показали „недорастел" као савршена музикална незналпца или пак човек који обилази иетину — и под својим псеудонимом врши недостојно, не критичара, него човека „лобцајх-брудерство са примедбом »штета је за Бајићеву лепу музику«. Јер, кад се г. Бајић, као композитор толико срозао да под старо-србијанску песму „Калино џубе зелено" без измене и једне једине ноте подметне текст „Наш се газда зареко, да иеКе пити ракије" те испадне чак и погрешаи наглаеак: „за-реаб и »ра-кије« — а под Толингерову песму: »Молче иде торњнном« подиетне текст упадице: »Жалосна иу, Нана« — а да и не сцоменем уметничку песму: »Где еи душо, г де си рпио << и оне разне оперске свршетке, које му се прилепиле у завршетку дуета — излази да је критичар толико далеко од истине у оцени музике као што је смеса »старо србијанских, тметничкооперских песама" —- од мотива народних песама у Банату, — где се комад збива. Ако је »Калино џубе зелено << банатска песма, — ондасаија женско. Ту мелодпју знају и врапци — само г. стручни критичар се оглушио, па ударпо без зазора у »лобцајхбрудерство«, вели »штета за лепу Бајвћеву музику . Биће да је Бајић т\ 7 старо србијанску песму »Калино џубе зелено и компоновао, док је још био у колевци. Но, да завршим, нашто отезати питање музикалних незналица или оглушених лобцајхбрудера него да пређем на свршетак. Еле, прилик.јМ нашег разговора жалио сам се и опет вами г. Мргуде, да моји некоји — та већ знате којп — књижевни радови ужаено страдавају од вашег нодражавања, а то еам вам — већ и раније пред једним нашим књижевнуком у брк скресао. На завршетку иашег говора ставио сам овако иитање на Вас: »Сећате ли се господине, да сам пре годину дана испричао вам сиже дела

»Ускочкиња * — на којем ево већ у трећој го диш! раднм. Кад сте ме као болесника лечили, чак сам вам по неке сцене и чатао! — Ви сте ми одговорили: »Ссћам се!» Ја сам вам ставио даље питање овако: »Је ли нстина, д* сте ви иоднсли управн народног позпрпшта комад којп исто патање уск^кања третпра!® Ви сте мп одговорили: »Пстина је!" Ја сам као сиромашак који је већ осетио чешће пута отимачину душевме својине ма и у подражавању, уздахнувши рекао „Заиста чудновато!» Вн сте мп одвратпли: „Али ја еам то као ђак написао! Спже мога комада је познат и једном нашем новинару, јер сам га ја истом г., пре годину дана, испричао, питајући за савет какав завршетак да му дам. Једно је чудновато. Кад сам вам испричао сиже свога комада и прочптао по неке сцене, да ми ви нпсте прпметилп: »па ја таки исти комад имам већ написан!» — а то би тек природно било, а још природнпје, да што сте као ђак написали бар пре ваше ^Ђуле« или после онако опијени славом, предали срп. нар. позоришту. У осталом о том, по том. Док видимо комад. За сада се морам задовољити са отетим насловом комада — и третирањем истога питања као и у мом комаду. Да завршим. Има једна пословпца која вели: „Ако имаш какву добру идеју, а ти је не казуј другом. јер ако је добра украшће ти је; а ако није исмејаће ае!» До впђења, хшеле »Ус.кочкиње«. Петар КрсшоноихиИ.

Изашао је из штампе

Н 0 в

СВОЈ СВОМЕ

а

календар. — Цена му те 20 потура. Трговци, који поруче 100 комада, добијају бесплатно па корицама свој оглас отштампан — и још рабата 357з°/о попуета. Без огласа 40%. Најјефтинији и најзгоднији календар за рекламу п поклон о новој години, у колико свакитрговац свој оглас—без конкурепције — добија увртптен. Изашао је и „ТРГОЗАЧКИ КАЛЕНДАР' из штампе. — Све поруке се шаљу на уреднигатво „Трговачког Календара" Нови Сад СЦјуМбк Нип^апа).

Цена је листу: на годину К 8, на 7а године К 4, на -Д године К 2.

Стармлади" излази 1. и 16 ог сваког месеца. Рукописи се ктаљу на уредништво. Претплата шаље на администрацију „Стармладог" у Нови Сад (Цј уЈЛбЦј, Хаџић-Светићева улица број. 6

УРЕЂУЈЕ: СТАРМЛАДИ.

(Пзј2динн 6»ој 30 пот.) Одговорни уредник: Петар Крстоношић

'Власник и издавалац: М. Крствношић.

Штампарија д. д. Браника, Н. Сад.