Стармлади

Бр. 1. и 2.

СТ АРМЛАДИ.

Стр. 7.

^ V ^ ТИ1И1!

V

ОЈГ

Г. Мицвћа и гђу Мицићку пошто имају органа а и употребљиве су снаге — надамо се да управа неће ангажовати, јер у колико је ко неспособнији у толико више скаче слава старим члановима.

Гцу Веснићеву је нозор. одбор да би се је курталиеао упутио на Добри новића да је он прими. Г. Добриновић се ово пута без пробе —овако извинуо гђци: „Не могу, госпођице, богами не могу, много ми је и ово... нисам ни ја битољско магаре..." Дв а критичара, (с наочари, који раде на парче: 6 потура од ретка.") — Је си ли дошао фрај до карте? — Јесам! — А ти ? — Н ја. — Из редакције? — 1'азуме се! Гошћа је на фрај карти. — Хоће ли опа писати критику. — Јок, ја. А за ваш лист? — Четир реда ћу иаписати, свега четир реда. *) »Браник* који доноси о швапским позоришним гјупостима по стране, и привредне »Трговачке Новине« које се непрекидно размећу како оче Србују и своје помаасу — нису донеле ни ^&дне речице о срп. оригпналном де лу »Крајишкнњи" и ако Србе трговце о швапским лудпријама извештаваху. „ Крајишкиња« ево десет година живом речом са иозорнпце пропагира српску ношњу, српско платно. Тенденција истог комада показала је успеха у народу, јер је подстрекла многе народне пријатеље, те су делом покренули друштва за народну ношњу, а делом раде на оснивању таких друштава. Хја —- али куд би пакосг — ,,објектпвних« критичара. Из тога се најбољв види каквп све пакосници у нас могу да се на јавност као критичарц истичу. Уред. »Стармладог."

Онај други критичар с наочари рачуна: — Маршава зарада. — Све једно. Мршава зарада, али је слатка освета. — Тако је. Џаба ти и зараде. — Ја ћу бити још краћи. — Нећу написати ништа. Хоћу да га утуцкам. — Зар и без критике? — Е, него. Н никаква критика је критика. Пример за углед. „Свој своме" друштво за »штедњу» и узајамио потпоиагање јавља, да је у ивтересу штедње у народном позоришту — поставило два млађа чиновника из ,,Матице Српске" за благајникена позоришној каси, који из чистог родољубља и при мера за углед осилим позоришнвм одборвма — узимају форинту од вечера. На сад нек нам који страпац каже да је умрло родољ - јбље у срп. Атини, поред оваког лепог примера за углед. % И з ј а в а. II ако сам скупио за срп. нар, позориште претплату за неколико хиљада круна, најурен сам иза кулиса, докле се г. Тихомир, Сомборски, др. Старић, Мија Товић — и још неки који за сада неће своја имена да кажу, непрекидно мотају иза кулиса и заплећу за сукње. Константин Чавић редовни бесплатни ек-ушвач лретплате на срп. нар. нозориште — који има * квалификацију и за благајника без форинте од вечера. -5«Умољава се најучтивије једна глумица да се од сада исто тако вешто врти као и досада. Сима Овиленгаћин. * Један критичар који је и доктор погрешио .је ово пуга што није био на представи, кад се давала „Крајишкиња." Можда би велики хор од четир и по женске и толко исто мушких боље текао — да је вештом операцијом повадио некима кнедле из грла. * Није иетина да једино на новосадској позорници глумци — и више нико, пуштају трбух. Ни у мога тате није мршава породична кујна. Немања Иличић.