Стармлади

Бр . 1 . и 2. После тих извештаја уздахнули су приеутни и изустили: „шта ће мо сад? — Пала су два иредло1а. Једни су били за то да се склопн конпромис с франковцила, а други: са ссцијалистама. Свештеницп су били за соцпјалпсте, а световњаци за франк вце. ЕГрепирало се живо и у мало што не дође до сукоба. Усљед галаме устаде Јаша и изваади нож. Чисгећи нокте рече: предлажем да се одмах брзојавно упитају и социјалисте и франковцм: дадиће с нама прпликом избора склопити кон промис. Тајник срп. нар. црквених фондова саетави брзојаве, благајница предаде новац за брзојаве с плаћеним одговором. Док одговор не стигне дозволио је Јаша својим вернима да се сваки на свој начмн забав.-ва. Прота Јеремнћ сео у ћошак, па се дур". РокниН и Красојевић сели у страну, па Рокнић глади Красојевића по трбуву, а Красојевић Рок нића по леђи. Новак ода по соби и дромбуља у усне. Никола Ђурђевић чупка проти Сави длачнце пз главе. а нрота, лежећи му у крилу, мази се и певуши: „удри удрп ин дер штат . Миладиновић узео оловку н вежба се у рачуну одузпмању и делсњу. Наједанпут евоједног брзојава. Јаша чита: „Славној управи српске ра дикалне странке у Карловцпх. Понуђене гласо ве срнбскмх радикала прн приближујућим се изборима примамо, али — без икаквих (јбавеза. Др. Франк Чим то чуше свештсни припаднпци радикалне странке, обрадоваше се и запеваше велијнм гласом: „Мшла цура на воду...' У то стиже и други брзојав. Јатпа забрпнуто гледа —• п ћути. Неће наслов нп да чита гласно, већ отвара и закрвави очима. Брзојав нстргне Никола и брже боље прочита: „Издао си социјал1,стпчка начела, издао си своју цркву, школу и народ. Кога хоћ ш још да пздаш и нродаш? Гнушамо се и тебе и твоје цијеле странке. КораЛ с Сви побледише јер је и Јаша побледио. Наједаред Јаша дрекну: оловку и артије овамо! Донесоше му. Написа неки брзојав и посла. Тада рече: себе и своју странку ставио сам на располежење бану Рауху. Он ће нам већ наћи згодно друштво. Вачи%: Тако треба; то је паметно. ЈеремиИ: И тај је рекао да нема Срба. БибиД: Једаред је рекао гласно да нема Срба, а колико је путг казао тихо у себи да нас има. Осжали адвокати: Право, право; зна Папиц. После тога настаде расцеп. Сви световњаци одоше с Красојевић и Мишом, а свештеници с протом Јеремићем — на вечеру.

Стр. 9.

I

ЈГоштен свеш. Странац: (који је иосешио једну вишу девојачку школу) Гле, ево моје кал.аче. Чудо да их нико није одиео. Пошген свет! Иослужитељ: (Извињава се). Извинпге, нису нпком биле таман за ногу!.. Пецкало.

Молимо све иаше иркјашеље да се за наш лисш заузму ше му набаве ког новог ирешилашнит. Ко год нам наЈје 2 ирешилашнжа — добија лист бадава. Нддошшстрација.

ч — СТАРМЛАДИ. -