Стармлади

Стр. 18.

СТАРМЛ.АДИ. —

Бр. 3.

Какво ће бити оиште изборно право ? (ПосвеАено бившим поборницима опитег лрава гласа — а садањим највеЛим владиним скутоношама и народним издајицама. Они веН знају којих се шиче.) — Миниетарски савет код Кошута. Кошут. — Хвала вам, моји милп и драги што сте ме удостојили посете. Сви. На протнв, ми се срећним осећамо, што смо удостојенн те части. Векерле. — Хоћемо да одржимо министарски савет, због општег права гласа. Дарањи. — Па смо и њега позвали! Кошут. — Кога мислите, то, њега ? Андраши. — ООн ! (Показује на њега.) Апуњи. — Наш пријатељ, Јаша с ножем. Јаша. — (излази иапркд, еура нож у корице да би се могао руковати). Кошут. — (Јако радостан.) Ноо, вгегуизг 1>агј*1от! Вгегуивг пе^ууеппуо1схав ! Јаша. — (Понизан, сагне се и хоИе да пољуби Кошута у руку). Кошут. — {Трза руку.) Батали! Ми смо ваљда једномишљеници... — Јаша. — Трудим се, да ваше жеље и начеда остварим. Аиоњи. — И менп је ООн учинио услуге. (Покавџје на Јашу.) Кошут. — (наставља ): пријатељи! Јаша. — (тронутим гласом)' Молим вас да заборавите на непријатност, коју вам је мој несмотренц таст Милетић проузроковао... повредио домољубнве осећаје в«шег блаженопочпвшег оца. Ви знате да се за Милетића говорило... Кошут. — (Удара га ио рамени). Г)егек ћагаб! . Јаша. ■ — Чиним само своју слугинску дуж* ност на спрам својнх господара, чнјн лебац једем. . Векерле. — П&у \ т ап. Ма^уаг кспуеге); екхј. Дарањи. ■— (Као иривредни минислиар)'. Хет В4се тата1уи§а1! .Котут I . Изволите господо узети места. ТоН11С8 ћага(;от, изволи сести. Јаша. — Хвала екселенцпјо, доста је било б година у Вацу. Андраши. — (Јаши) ВаШот, тп сп се још недавно највише џапао због општег права гласа. Шта ћемо сад ? Векерле. — Т. ј. ми управо знамо шта ћемо

и како ћемо с нашима, али не знамо како ће те ви с вашима, после толиког обрицања. Јаша. — Ах молии Вас, за мене и моје не водите бригу. Ласкам себп, да мене у нзвртању не може нико иадмашитп. Изволите вн само кројити капу по вашем густу... а за моје телиће не водите бригу. Лако ћемо с њима. Пара и фраза, учиниће своје. Векерле. — О том сам уверен. Да су тако сигурнп пзборн у Хрватској. Ти ми много бриге задају. Јаша. — И мени, ваша екселенн,пјо. Котут. — Управо, самосталци. Јаша. — II мени! Многу сам ноћ пребдио због тБих. Њима би могли мало тешљу и хнто рекао наш Цицерон Сос, »ужу" — • скројити. Векерле. — В1/а сзак геат, кес1уев ћага(;от. — Дакле, да пређемо на саветовање о реформп изборног права. Јата. — Ама људи божији, гато се тако журите ? Коме је потребно изборно право ? Вп, Мађари га имате и онако, а нами православннм Мађарима и српским Кошутовцима није потребно, јер п ми га имамо у свом програму на папиру. Више нам служи за параду. Социјалисте волпју ако им ништа не дате — јер тако ће имати п на даље права тражења, општег права гласа. Коме је дакле оно потребно ? Тотовима и Власима тек ваљда не мислите дати? Тинтер. — Но, ваљда ппсмо пали на теме.' Јаша. ■ — За то. Векерле. — Али ми смо обећалн опште право гласа. Андраши. Обећање . . . неком радовање. Кошут. — Обећати, обећали смо... али сад вал,а и нспупитн. Јаша. — (Као министаргки саветнин.) Ако већ мора бнти, нека буде отите. Т. ј. нека у опште све изненади. ( Одобравање .) Нека буде тајно. Или: за гласање треба такав начпн пронаћи, да паор нпкада не зна за кога гласа. Могло бп се удесити гласање по општинама. Когиут. — Иа то н ја велим. Треба иаћи таку основу, која ће нам осигурати већпну. С тога би ја предложио да гласови четрдесетосмаша — дупло броје. Андраши. — А вал>да нису ни грофови пси ? Једаи гроф једно село, два села један гроф, и т. д. Кошут. — Не браним. ( За се .) Могу и ја бити гроф.,..