Стармлади

Вр. :

— С Т А Р М Л А Д И

Стр. 23.

Незгодна питања. — Не би ли моглп рећи загато Тихомирово другатво за штедњу и узајамно потпомагање нпје једном глумцу, који је гостовао, ни потуре за гостовање дало — а у иптересу гатедње п „лобцајхбрудеретва" у 2000 примерака дало гатампати плакате за премијеру коиада, за који с>* унапред знало, да ће — пропасти, к 7 о радикалски по сланик у Земуну. * — Не би ли ми моглп рећи, зашто се један професор, којп за сада неће да каже своје име и једна глумица чешће пута код поште — случајно „налазе". ❖ -— Не би лп моглп казатп шта траже неки професори новосадскпх гимназмја у поноригату иза кулиса, кад завееу вуче мотор народног позоригата Франц, позоригани слуга. & После премијере „Милке". — Импресије усљед пшпчеве ДС пресије. — После представе при излазу „силног света" настала је још јача гужва, пего о Славјансковом вечеру. Једног хоће да угњаве. Исти се ужасно дере: — Милост господо, нпсам ја писац! * — Срећа је, гато г. писац пма јога 3 комада у резервп! * — Деловођа једне велике трговине: „Све је то прегало преко његове главе!" *

— Еад ће се давати пишчев „Страшан дан г — Зар има јога страшипји од овог? — Но? — Гњ.! * — Жалити је, тпто су неблагодарни Новосађани писцу предали само јрдан венац — па п тај од гаипака! * Један Далматинац: Да се код нас у Далмацији тај комад играо, писац би био засут — поморанџама!

Л и с т а к. Н|Н1.1) Јова Скретничар као критичар. Затвореиа кар%а из ЈЈовог Сада. за ЈТарабуД, да се тхрица Мплки Ларми — за Смешкала. Фала Богу ја сам здрав које желим од Бога п теби и свима који за мене и питају п не питају... и да се у миру п здрављу јопет вндимо и састанемо код Јове Оциловог на клипари... пли дигођ у сватовима јели на даћи, ил' макар п на избору, главно је да се крка и суче добро. Мени овде у Новом Сади пзишо паприкаш на вр носа, већ сам се зажелио каурме... расола, киселице п мамаљуге. Бпјо сам синоћ п сплејатор, запгравало се нико чудо лудо парче, које је кажеду господара склоппјо никп приклапало који нпје ко рад његово пме да се чује, знаш ко код нас у Парабућ гато је Штева ПТалабазало спево ону чудо луду песму у којој друге пцује бећарскп а себе фали циганска ал се после јопет дознало, — па су га истукли на мртво пме п у прија Анчпн чарптав однели кући и држали су му и свећу. Господари нам увек кажеду да смо ми паори брезобразни, ал да си видпјо какви су то брезобразни господари... — Ко догали нпки господарп нпт им знаш крсна пмепа нп ко су ни одакле су. само впдшп како су угалп ко маче сас сокака па се набили и прппшли у једну кућу ко чичак за ја — сле. И диване као пу-