Стармлади

Бр. 4.

СТАРМЛАДИ—

•Љ т

(Ако жарка љубав моја, Души твојој слади, Донеће ти још иоздрава Наш приша „Стармлади"). Баја, на римскп Божић.

Мученик.

Народ је судио. Патријотска мрра од гфе Коалицнје. Музика од Супила и Прибнчевића. Код Векерла. Векерле {хода ио соби. II ако је он хладнокрвни Шваба, данас је нешто узрујанији, — не зна се зашшо ни кроз што, главно је да се нетто секира и исује шваиски) Круцификс . . . нохамол-хгшајц ... то је. бламажа. Ама звао сам ја да ће то тако бити. Говорио је мени Полит, да је то олош да ћу ја с њима насести к'о ђаво иа џомби, ама ето ђаво ме наведе... Да, где су ти ђаволи (послужитељу) пуштајте их унутра. Цослужитељ: ТскП-с ћевеШш. ј БаЛањи и Бала (улазе са дугачки.п носевима, који ире личе на слуновске сурле.) БаЛањи (иокушава да се сагне и иољуби Векерла у чизму — али не може од носа. Он се онда као слон љуља). Бала (иретворио се сав у знак љубаз■ности, али ради сигирносши обукао је тесне шнтолоне) Обоје заједно: Ке/еп с*бк<>1ппк. а те1 1о8ац'08 игпак. Бексрле: ДржИте уста... бар сад кад их нисте знали држати кад је требало. 0'боје'. Разумели смо љубимо руке. (Обоје зачепб уста шакама). Векерле: Не говорите заједно. Нисте ваљда у угарском парламенту. — {Љутито: еедите!) Бала: Ја ћу бити слободан да седнем на „тврду столицу" — ради сигурно.сти... а иначе бојим се да ми се фотела не претури. Векерле'. Говорите глупостп као да сте у нашем с абору какав кошутовски посланик. Да пређемо на ствар. Кажите

. КО 1 :!. ■■ ■ ■ а . ми шта вас ]е руководило, ,ла ме наордите да се упознам с оним убацом и странком која осим убпца »има и лопова најординарније врсте." Ових дана се баш двојпЦа ишчаурила. Бала: Ништа, верујте ништа. Из чистог штреберства сам тб учинио. Хтео сам да се дочепам жупанске столпце. Векерле : Не бојите се да ћете сада какву другу столицу добити. Бала: Ја сам се постарао... (иоказује на узане аанталоне). Векерле: Како сте ми моглп гако фино , Ј ■' друштво препоручпти. „Ја који сб ,грозим и гнушам убица а лопове немам очи да впдим. мбрао сам се с њима руковати, грлити и називатп их својим ]се<1\ г е8 ћагаћта. Бала: Оиростите, ја сам држао да у колико у којој странци има више смелих лопова, мучких

ординарних лажова и вештих опсенара дА у толико..'. Векерле: Ви мислите да сте у Новом Саду. Вами сигурно није поаната она пословица „С ким си... "

Бала: Не, нама у Новом Саду је та пословица сасвпм неиозната. Ми новосађани имамо засебан морал од свог света. Векерле: Ја, који сам умео Да подвалим једној читавој странци. Који сам умео да укротим Кбшутовце и створим из еПепгек! — бечке лакеје... мени да се тако подвали. Знате лп ви да сам се Ј . о 081 .амва н к грозно обрукао пред свим дипломатским светом. Ја који сам умео квоту подмћи, склопити с Аустријом онако срамни уговор по Угарску — обмахн\ти сав свет са самосталним ђумруком и банком. Нисам ли се сад самртно обрукао.... Бала: Нисте. Винисте— мелтонхагош! Векерле': Није него сте се ви обру| ■ .' ' • ; ТЛ I

1г

кали. ,, ,, -п ТТ ■ • ! I ''■■■ ::'А &ала: Нпсам ни Ја. Векерле: Него ваљда радикали , пНок! Бала: Они, шећова^оа! ,, Векерле: НиЈ - е ми за ших. Они су и тако безобразни па их ни брига није. БаЛањи: Они неће чак ни поцрвенити, екселенциЈ *о, тако су безобразни, с*гид ^ ^ Ј .н\шш1к)ск9 НГ.И9П отиг су изгубили. ' и 1 1