Стармлади

Стр. 50,

СТАРМЛАДИ-

Бр. 6.

Откази и изјавс. Великом и највећем председнику радикалне странке, поседнику дугачке браде и кратке и т. д. Госиодин т/редседниче! У плавом, управо модром хоризонту земаљског царства наше странке — надвио се отуд из »уже" Угарске црни облак над вашом главом и брадом, па поред пљуска и туче који су прешли преко наше главе у равноме Срему, ја који сам ту исту благодет осетио, бојећи се холује која се приближује — изјављујем, да сам намеран благовремено склонити се како ме не би ни гром могао дохватити. Уверавајући ваше Благоутробије, о својој маленој способности и ако великим устима, молећи Вас да ме и на даље не изволите теретити које каквим дужностима, као напр. примањем неког на мене упућеног друштвеног новца, у колико сам себе сматрам куд и камо заборавнијем и глупавијем и од нашег одличног глупака Бранка, и надам се да ће те ме још пре но што се странка разреши — разрешити. Бележим се С пангерманским поздравом Негг Бабич. НајвеЛем живуЛем — измарлру Јаши Сомићу, поседнику Вацке повеље, витезу ловачког ножа, поседнику звечећих златних ордена и јаслашких одличија. Дичном члану „I. лажовсј<ог друштва" — и одличном новинарском гњаватору XX. века. Свршеном фразологу и опсенару — атлети друштва за »дизање" »Страда" дворском путунџији Њ. екселенције Фрање Кошута и бана Рауха, — арендатору: автономије, даљских спахилука кукуруза и радикалских телића; бившем магарцу и т. д. и т, д. »Велики" 1 — господине! Сироче наше војводине! Великог таста — зете! Дико српских Кошутоваца! Поносе српских радикалаца! Ти све знаш! Ти све мораш знати. Ти мораш више знати и од свезнајућег автономног тумача Жарка. Ти дакле и то мораш знати, што ја не знам: да те ја волим, и да ти мене никада не можеш заборавити. Па ипак си ме једном заборавио!... Онда. — знаш! — у Карловцима кад је чвркнути др. Резанац, пре мене стигао — на -хајдучки сабор.

Али и_то ти је знано. да сам ти ја то опростито тако великодушно, каква великодушност једино ваљда у Кузмановој великој души постоји. Али и то ти је знано, а зна и Мирабо, да мени пред очима лебди једино — интерес мога опстанка. Ти знаш све. Познајеш ме као душу своју Познајеш моју скромност. За то или банк или тропа! Овим иступам. Међутим драге воље ћу и уступити — у случају потребе. Не заборавите да су у нас увек лични ингереса. Са исгим »зорт" поштовањем као и кад вам је нож у руци. Ваш уцвељени Др. Алекс. Ивић истеричар и штребер. Драги Јашо ! Не могу описати радост што сам приликом последњих избора — остао код куће. Ти знаш мене како сам лајао. Па држим да је боље називати ове наше (бар су своји) „марвом" него туђина, личана или самосталца. Пошто си тако добар 6ио те нас у сред лета насанкао — решио сам да ћу или иступити или нећу — из бивше радикалне а сада још увек Раухове странке. Камо моје лепе среће да сам још онда иступио кад сам хтео. Бар неби имао за собом таку репину — као данас. Мој иступ зависи дакле од твоје опсенарске способности. Твој за сада и надаље Др. Миша, автономни кинез. Драги Јашо! Овако дебео, пукао бихдужом и попреко кад се сетим сремске лепе зелене ледине, и веруј да би ти овај час окренуо ону другу лепшу страну, ону исту коју су нам свуда наши мили Сремци о изборима показивали, само кад би знао да би се нашао таки револвер новинар, који би умео гако вешто владати и пером и ножем, а у случају потребе и убијати, и кад би знао да би се на овом гуравом свету нашао један новинар, који би умео догођену истину, тако мајсторски заокружену описати, и као лаж да се даје њоме накљукати — бистри читаоци наше моргењаче. Ја пред тобом ломим моје перо на двоје, па и ако сам пок. Јоту мрзио, — признајмо да смо ипак наш програм