Стармлади

Стр. 52.

Бр. 6.

јјука и Шука. касмо, поред оног чилаша. ОНОЛ111СО ^ ИЛО Да Н6 до ^ е ^ . ^-. _ Шука: То ј' истнна, али Јаша ннје на то л>ут. 'Бу к а : Мпслпо је издајнца Срнство да утуче. Шука: Он то мора, јер га на то дух злотворов вуче. Ђука: Еј да гадна људождера српскн па род има. Шука: Крнв је само онај којп Ј ашу прнма. Т>ука: Баш се чудпм избору Дизавца. III укз: Шта ћеш, мора Раух да пма, маједног пузавца. 'Бука: Хуј, хуј. Шука: Не хуј, него пфуј!

Вести из мсста и са страие. Тражн ее туиач. Овдашње »Српско трговачко удружење,« тражн за своју творнпцу шећерлеме једног гумача кннеског језпка, пошто у истој радионици поред 50 Швабица не примају Српкиње, — а једну која је примљена не могу г. мајстор Бесерметви, и његова сестра да разуму — те непрекидно морају .да пптају Швабпце: „Вас ист дас фир а кинезише шпрахе?« — Уједно јављају да је Бесермењп дошао с урлауба пз Сарајева, где је »провео" три недеље — с оне сгране. Излет »гњаваторског удрузиења.« Признати чланови, нашег одлпчног гњаваторског удружења — учипили су излет у Сомбор, где су као што нам отуд јавља иаше Лобцајхбрудерство врло пријагно изгњавили Сомборце. Грозна претња, Један пропали гшсац сеоскпх драма — нрети позоришпој публици да осим 2 »успела« комада, има још се дам ко мада у резерви с којима мислп атакираги на здраву свест гледалаца. Позор Сомборци! Држ'те се глумцп!

Витковићеве басие. Сеоски учитељ и ђак. Каква то мора да је књига, у којој и животиње говоре" — упита учитеља сеоски ђак. Езопове басне се зову, — одговори учитељ. „Али и животиње говоре! Како је то могуће?« — „Од како људи не смеју на своја уста да искажу истину, казује је на животинека. »Ја то не разумем.« »Не, сишсо, јер си још дете.« — Наравно, да он и не зна шта је то пресаа парница — и једна нословица из «Риђокосе.» Лав и његови пљачкаши другови. Враћајућн се из лова са великим пљеном лаф, рећи ће у путу: »Ваш би добро било кад би покренули хајку на људе. — Да богме да је добро, упашће у реч магарац, — сметувши с рамена упљачкану дувљач; шта више ја бих преноручио вашем височанству. Е, онда нећемо иокренути хајку на људе, одговори лав. Зашто? упита ушати. Велика зверка заврте репом, поново натовари на магарца терет. За то, рече лав, што ми ти саветујеш. Да је Раух на ову басну знао, за цело не би био послушао бившег магарца и повео хајку на људе у Удбини. Старо дрво и свиња. У шуми је међу оеталим дрвећем било и једно врло лепо старо дрво, које је људе узимало под окриље од непогоде и сунчане препеке. Под њим је ријало једно свинче, које се у шуми жиром гојило — па кад се као и редовно свиња стане о њега чешати: упита ће га старо дрво, толико је овде, лепог глатког дрвећа, па ипак волиш ти дебела свињо о мене да се чешеш. Ваљда сам ти се допао? — Да, зато што ми је о тебе најзгодније да се чешем — одврати свиња. — Тако и наш Јаков, најрадије се чеше о др. Полига. МАЛО ДРАСТИЧНО. — Колико помоћника имате у својој радњи? — Тринаест; управо дванаест; један је увек у 00.