Стармлади

Стр. 84.

Бр. 10.

ВЕСТИ ИЗ МЕСТА, Две цумпе. У основној школи, усљед ужасне врућине постарао се Кузиан звапи „рефе рент" и Сифон звана «управитељ» — да деца пе би жеђ трпела, за две пумпе. Истина споредпа пуаша на авлијском бунару не ради — ал за то главна пумпа (г. пуслужитеља) уз наплату, крајцару за чашу воде ванредно функционише. До душе неколико малишана, који нису имали крајцару, да спусте у пумпу автономску — хтедох рећи автономску дошли су код швабице пиљарице (коју је Кузман као своју вешерку наместио, а једног Србина из начела свој своме отерао) и плакали да им да воде, јер хоће да скапају од жеђи, заш' „госп. пумпа" неће без крајцаре да ради. Срамни шешири. Како је већ наступила псећија сезона, услед јаких врућина, то су и ов дашњи радикалски прваци покуповали неке велике шешире, мислећи тиме да покрију своју срамоту. — Чудновато је само, да др. Бошко Петровић, после своје најновије бруке није купио какав велики шешир као котур. Сигурно човек не зна шта је срамота. (Чујемо да су му привезали канту. Пр. ур. „Ст.") Заменик СВ. Саве. После дужег радикалског братимљења с Кошутовци, пошло је за руком овдашњој радикалској странци да у сред српске Атине скине сраски натпнс са срнских школа — и место њега посгави мађарски. Један малишан гледајућн како скидају лепа златна ћирилска слова удари у плач: »Јао, сад ће скипути и св. Саву!« — на то му приступи Ђока Сифон, те га потапше по рамену и рече: »Ћути, шта плачеш, доће сад ту још мало лепша слика. Наш чика Јаша с мамузомГ' Активност лобцајхбрудера. Иса БајаћМирођија предао је ових дана неку своју „композицију" овдашњем ратарском певачком друштву уз изричан услов, да морају у плакатима навести „речи од дра Лазе Мргуда.« — Трц Милојка! Конкурс. Књижевно одељење »Матице Српске" јавља, да је свега стигло 10 драма на награду. Девег драма је у »стиховима" написао »књижевник« Мргуд — а једну драму је паписао Бранко Лептир — песник. Одбор сад пе зна коме да досуди награду. По вредности иојезије, однео би Лептир паграду, а по драмској обради „књижевник" Мргуд. — Заиста тешко је ту пресуду изрећи између два така ривала а не огрешити душу.

ГДЕ ЈЕ Б0Ј1ЕСТ? Кужна болест странком влада, А моје је мњење, Да се зове по простачки »ТелиКаео стрпљење«. А тек онда може бити И среће и миља, Кад се једном те болести Странка ратосиља. ОПАДАЧИМА (радикалским). Зар мислите да би онај Ком је сваки народ мио, Свој рођени погрдама Ил камењем ваљда био? Ја све мислим, ко суседма За џангризу злобну вреди, Да ни своје укућане Неће знати баш да штеди. ЛУДНИЦА. »Ко су тамо ти што пузе?« Пси мислите?—псета крута!— То су људи, а репови То су знате од капута. „Ма ти неком лижу руке?" —*) Не, не лижу, већ у миру Само љубе, а то знате Кажу да је по маниру. »Шта ли хоће? — Али ено Већем зборе — аох руге Ми смо, веле, господине Покорњејше слуге, слуге... Слушаћемо, пузићемо, Ми немамо свога гледа, Ваша милост нек изволи Да над нами заповеда,., *) Данас и мамузу на нози! — Ур. „Ст."