Стармлади

Бр. 13.

Стр. 107.

кошутовачки лист и одмах смо на чисто где их боли, где сврби а где жуљи. На пр.: „Срби радикали, који су се увек показали као хазафијаши , позивајући се на српске школе, итебејски зајам, бирање посланика у Новом Саду и т. д. очекују да према пакту — њчхов радикалски кандидат буде потврђев. Јер зашто је онда пузила, подвлачила, брукала се — ако јој се ни једна „шугава" автономвја не осигура?" После узмемо „Заставу" и из ње ишчита вамо оно гурикање усљед новог беочуга, који им је провучен кроз њушку — и знамо све и за кога је, и за кога није и за кога мора да гласа! — Ми новосађани иначе и то знамо да је Оон оздравио; да се новоеадски владичански двор кречи ; да је Оон био у Вршцу; да му је још најне нристраснији, најмирољубивији и најмекши Митрофан ШевиК. Иначе њему се могу слати и на коректуру чланци „Заставипи". То би била најновија и најаогоднија радикалспа вест. Иначе им је и та неаравда учињена, зашто баш за комесара да им пошљу министра иравде! Зар није добар и поп Боже провизије-брадоња! Што се тиче „Стармладог* он се још није изјаснио за кога је, осим што се изјаснио за кога није — као и радикална странка; а наша шаљива странка ствар узима увек са шаљиве стране, па баш зато је она као сатирична странка у пркос одржаних зборова „српских родољуба" „турско-бечејских (иазите слагачу, да не сложите бечких, место бечејских, јер онда и ја могу не у турско — али Турску. Пр. Ур. „Ст.") демократа" — који су за слогу она је за цепање. Истина да је то аустријска политика „цепај па вЈадај", о којој барон Раух толико лупа своју главу, а Франковци своје тикве, — која може често пута два ока у глави да завади, па ма једно око било црно к'о горско, а друго лукаво к'о сервијанско — ипак ми као шаљиви лдст, ми смо вечита опозиција па и слогашкој иолитиг^и — (и никада нећемо да пузимо као неки озбиљни листов'л)„ Управо то је данас бечка политика: фузија страиака. Тако би Векерле хтео да сложи четрдесетосмаше са шесдесетседмашима. И сад наетаје иитање да ли иде 48 у 67 или 67 у

48? Јер ако неко мисли да иде 48 у 67, тај може бити врло добар бечки математичар али до з?а бога рђав мађарски политичар — веле Кошутовци. За то он и тражи нову странку, нове људе, Фузију. Конкуренција је велика, па су потребне конФеренције. Нова румунска странка је већ одржала таку једну слогашку конФеренцију; — па се испоставила Кошутференг^ија. Са шаљиве стране би се и код нас ствар тако могла узети; а с озбиљне ггдемо да видимо —. За сада је главно питање: „ко ће бити патријарх". А није само питање ко ће бити патријарх, него је и питање ко ће бити брпски патријарх? А на то је и само уредништво „Стармл -!Дог" као и сво Српство јако — јако љубопитно. Еле ко ће бити сриски патријнрх, то данас још незна нико , а да (хвала Богу!) нишпек Габор неће бити, то данас већ зна свако.

Црн Огорке. У Црној Гори је покренут нов лист „ Ењажев Вјесник " — који бранећи књаза и црногорску шактерску владу Тамановића доноси и неке „ мисли ", које су намењене другом а бију њихове госе по образу. Ево их одреда: Историја српског народа не престаје да је беа црвеног жига, који се огледа у ономе: „Кајине, где ти је брат?" Убио сам га на вечитој робији!*) Блато је лако бацити; тешко је само сачувати се, да се човјек, бацајући се њиме, сам не окаља. Црногорско блато и Србија. Лаж је брза, али кратко траје! касти*. „Ко ти ископа око?- 1 — „Брат." — „Зато је тако дубоко". Подметуте бомбе гфестолонаследнику. Не мјери се удар какав је, но се мјери од кога је. Џелатски суд, клевета званичне Србије — књаз.

*) Потпиеи иопод „Миели" су наши. Пр. Ур. „Ст."