Стармлади

Вр. 13.

Стр. 111.

НАШ ТРИЈУМФАЛНИ ПУТ ПО Д&ШЦИЈИ. Хм ! Добро вели пс словида: Све што нам се деси противу наше воље може нам на ползу бити. Сад молим ја вас, ја сам рећи један проета^, али растолкујте ви мени, који сте учени људи, оштоје требало некоме провода изван своје домовине, кад се он овде провађа да не може бити лепше. Рећи, свет га почитује. Чим се на улицу појави, а њега прате. Иде свет за њим, боже ми прости, ко за комендијом. И то уз какво одушевљење и певање. Боже ми прости, као какви херувими, тако га славе по Загребу куд год се макне. Па како се само удешава кор пре но што се запева банова корачница „0 сћг Кећег Аи^ивЉг". Сваки се прво искашље, испљује и ишчисти — „грло" и онда је милина слушати то народно „одушевљење" какве се ту све одушке пуштају и исказују: , Тлећег Раи1!" „Вегуиа Раи1" па „мах дир никс драус" а кад се мало боље развеселе а они ударе у пошалице: „Родила мајка шепртљу!" А кад куда „елучајно" уђе у коју радњу, а свет се скупи пред врати — као кад је био барнумов циркус са ваневроиским животињама. А чим се појави, ту му се одају титуле, господе Боже, не знам где их само скупише. Па кад груну песму: Еј, таре, тандаре, Мартинечко крмаре! Кажем вам, то је, да пукнеш од весеља. А кад случајно се извеземо у аутомобилу, то испред нас просипају разно „цвеће" зелени и паштрнак и додају нам јабуке, цвекле, келерабу — а ако је пост чак и роткве. Већ шта се коме при руци нађе, дода нам. При већем расположењу чак по неки скида старе ципеле, папуче, па нам хита у аутомобил. А ако случајно није ту плац музика за час се састави музика из народних инструмената. Ту вам је пекар у место кларинете а у место егеде тестери неко дрва, а у место флауте звижди шустерски шегра, а у место бубња каква стара шерпења, па тепсије, кисканте, дување у несницу, продуцирање мачака и имитирање славуја из воде... једном речи: народно одушевљење. А кад аутомобилом кренемо, оките нам га разним кецељама, чистим марамицама. . . па једном смо, да про-

стите и једне женске гаћице у аутомобилу нашли. Оад јесу их на пијаци од одушевљења свукли или су их тек хтели обући —- није се могло исноставити, доста да се нашло. А кад треба знак дати с оном лоптом што онако смешно „свира" — то неко из почасти већ из публике учини. А после кад кренемо а за нами јуре, шегрти и пси — и утркивају се и прате нас све донде, док не сустану и они и ми. По неки из почасти легне на сред пута, да би прешли нреко њега — али ми га обиђемо одавајући тиме народу своје симнатије, да се ми крећемо у граници својих нрава а нећемо никако да газимо народ. За то нам и стижу дневно 10 корпи разних „честитки", „поздрава" — и „славопоја". Већ серенаду „Родила мајка шепртљу шепртљу" ту нам свако вече дају. И сад питам ја вас поред толиког лепог провађања у својој рођеној домовини — је ли вредно било ићи у Далмацију и Книн, ради оно неколико поморанџи, трулих јабука и крушака, па чак и мућких јаја. . . кад свега тога има у својој домовини, на изобиљу. Не, не кажем ја, кад некоме добро иде а он иде на лед да се тоциља, А то је и опет ово дана један господин који је ишао у Беч да се тоциља — доказао. Сад мож' бити да су га и други натоциљали — тек нословица има право. А сад лаку ноћ господари, наставићемо други пут. Одосмо с мојим господаром у Пешту. Приповедаћу вам кад се вратим — шта нам се стрефило.

БОЦКАЛИЦЕ. — Један еамоеталац је ФотограФиеао Ј*шу Мркшу, каи је сиавао у мађар ком сабору, баш кад ее расправљао закон о вероисповедним школама. И ако је слика добро испала ипак Јаша не изгледа онако да проговори. Ал за то је он ипак при полагању рачуна својим бир&ч ма 36 сати - којешта говорио. — Србија је забранила извоз сена, зоби и т. д. Новосадски телићи се забринули да им волови не остану пред празним јаслама. — У Сј,6ији , млађи радикали, нису за апанажу престолонасљеднику за то што немају поверења према Пашићу. Главно је да имају поверења у себи — да неће изгласати ни апа- ни папа-нажу. — У „Застави" се непрекидно оглашује неки животињски „теј". (Тиртеј). Судећи по воњи, биће да је од Вочића тај „теј".