Стармлади

Стр. 125.

Ти никад неси за народ плак'о ; Та он ти нема кесе да пуни, Мушки му само у лице пљуни, И онда бирај, све ти се даје. Хоћеш ли груди да ти се сјаје? Ил' си у звању рад се понети? — Не бој се, народ не^е те клети. Још су му груди са ропством пуне, Још таке људе данае не куне, Још им се клања „уму и блеоу:" Јер људи данас још људи несу.

Сбеједно т ј«. Вре ?• оосде! Каваљер: Госпођице, шта би ви радили, кад би се ја нашалио па вас пољубио? Она: И ја би вам шалу од шалила. Еаваљер: (Сав сретан) Ах! Она: Шопила бих вас. Еаваљер: Па добро. Хоћете прво да вас пољубим па да ме шопите, или прво да ме шопите, па онда да вас пољубим.

ЈпиетднТРЕЋИ ИНТЕРВЈУ ЊЕГОВЕ СВШОСТИ. Суђено несуђеног српско-радикалског патријарха, реконвалесцента ривијерског, ктитора крушедолског и учитеља православно-црквених игара „ципелполке", „тајчике" — и сад најновије игре „маџарца". — Трагикомично збитије. 0П8Т га интервјуисали. Из 189. броја „Јл 1Јјзад и -а. дознао сам да се Гаврило Крушедолски онет дао ингервјуисати од једног новиаара у Вршцу, којом приликом је и опет уверио дотичног новинара да нема право мађарска пословица кад вели: „ Во1оп<1 1уиЈс1>и1, }>о1ош1 зге1 /иј! а још мање српска пословица која вели: „од луда попа, луда и молитва!" па је и „Стармлади" појурио да га интервјуише с шаљиве стране, (с озбиљне је и тако издржао унакрстна питања, после којих је славно — насео), држећи се оне народне, кад је вашар нек' је вашар. „Стармладога" интервју. — Молићу, би ли смео Вашу крушедолеку Свјатост ивтервенисати за свој лист. — Ах, молим Вае, прођите се. Вами је до шале а мени је до главе. — Мушке или женске главе? — Разуме се женске!

Ко је то Зорка Дотлићева? — Сасвим ми је то име непознато. — Јесте ли ви ишли у преиарандију? — Јесам ! — Мушку ији женску? — Разуме се женску! — Знате ли шта је шо ис.иит зрелости ? — Је ли то питање у свези с нређашњим питањем ? Ако јесте, молио бих да преко тога пређемо. — Може се и без тога бити! — Јесте ли нротив грађанског брака? — Нисам. — Волите ли децу ? — Не мрзим! — Похађате ли сиротишта ? — Замењују ме! — Читате ли новине? — Читам! — Познајете ли Миту Клициног? —- И суваше добро. — Јесте били поетплатник Клициног „Српства"? — Не сећам се. Мислим да — нисам! — Је л иетина да ст« дили сеоски уча ? — Истина је. Али шта је с тим? И Кузман Миловановић је био сеоски уча, па данас је хвала Богу — реФерент. А ено Ђорђе Оиерски је данас уиравитељ. Човек не може, а Бог све може! — Мислите ли вашег радикалског Бога, Јашу ?