Стармлади
— СТАРМЛАДИ— Отр. 103.
Вр. 12.
Ватрославу Јагићу (у елдву 70 годишњице). Пикада се Словен није Одрицао језика свгг; Поздравио би т' ал' не знам Твога „језика босанеког!" Србин Србинић.
Зашио бан раух, шолиНо лушујв. — Волио бих да знам, зашто сте ви банови репови, опет послали бана Рауха у Пешту? — Зашто? — То не мораш зн&ти! — Ал ја бих хтео — (Срдито ) Да се не скита овде по За гребу, кад баш оћеш да знаш.
Није свеједно. Кад посланиди изгубе главу — у Пешти, значи да је влада опет неки намет на вилајет поднела као прешан предлог — на пример нови порез на жесту. — Али кад се то деси у Техерану, значи сасвим нешто друго.
Чивуцко с^ваћање. — Него јеси чуо Шмуле, Шах може изгубити свој престо усљед побуне. — Па што га не препише на жену или сина.
Шта је то аутосугестија? ; — Знаш ли, да ми жена пати од аутосугеетије? — Како? — Па тако. Хоће силом да ми сугестира да јој купим аутомобил.
Леп изглед. 1\смоЈја (која је из вароши отишла на село да проведе лето и узела стан код једног сељака). — Али то вам морам одмах рећи — ми доводимо са собом седморо деце. — Јел'те да то не чини ништа? Сељак: А што да чини — и ми сами имамо десеторо.
„бггрзгко пагосЈпо рогопзЈе". „Привредвик" напада управу срп. нар. позоришта зашто је штампало плакате у Мађарској Кањижи — мађарски. „Браник" доказује да се друкчије није могло помоћи и замера једино ортограФији (а заборавио је на литограФију!) Очекује се сада да „Застава" још докаже да је позориште школа и да је онда сасвим оправдан и плакат — и позор. друштво за штедљу и узајамно потпомагање!" У народној борби... — Из „Српеке Домаје". У нарЈДНој борби не броје се дани, А године лете, као магновења, И век прође. Једни — славом увенчани А други — у глибу народног презрења. Славко Милетић. Нове баике. Новине и свет Новине јављају да има — нових банака од 20 круна. Свет међу тим уверава новинаре да нема. Социјалан разговор. — Но како ти се допада нова банка од 20 круна. Која је лепша нова или стара банка. — Бога ми ја не знам. — Како не би знао. — Тако лепо, што ја никада нисам имао у руци ни нову ни стару банку.
Лреселили се. Вредни скупљач срп. народних песама и умотворина и претуривач архива До. Тихомир Остојић и кумпанија, пошто су са својим календарским „сочињенијама" ирибавили „Матици Српској" веколико хиљада круна де®ицита — сад су прешли у друго гњездо (које због деФицита на календарима, које због „од чега б.лује Матица") — „Срп. трговачко удружење" — и прете Србима трговцима и занатлијама (због 6 потура по реду) да ће сад „Срп. трговачко удружење" постати „Матица Српска", те после свих успеха на трговачком пољу — бацити се на књижевност и конкурисати „Матици Српској" с народним књижницама и деФицитом. — После де®ицита „Срп. трговачког удружења" мисли написати књигу: „Од чега болује С р п. тргов. удружење?"
Одговори уредништва. Н. у месту Не, далеко је од нас помисао била у белешци „Жути пасуљ" вређати дотичног г. агеата, којег ми иначе знамо као врло вредног, способног и у сваком погледу трговца за преаорЈку. У осталом инФормисали смо се накнадно, да тај жути пасуљ нити је под данашњом управом нити за време дотичног чиновника ни купован ни продаван. А нисмо ради никоме неправду да учинимо.
Уредништво нашег листа преселило се и налази св сада у дунавској улици бр. 10. (у кући г. Николе Ивковића).