Стармлади

Бр. 16.

Сгр. 135.

кошЈта — и нрогласи ме за „велеизЈајника 1, — и нареди да се ухсмсим: Од то добајеумукла 'моја песма. Стегао еам срце, и миелим да би ми било препукло да се није одапео глас — и дао одушке моме сужничком срцу! Еј, боже видиш ли? — '.Тако је, заплаче се кошуља. Ја овако слаба и танка — па и ја доспела у апс. — А шта си ти скривила, сестро, умешаће се у ра^говор српска застава. Да нису и тебе поцепали-као и мене? — Камо моје лепе среће, да сам се и поцепала на девојачким грудима, с овим мојим лепим везом који су златне руке руменог девојчета уздишући радиле и у тајности драганово име ми шапутале обасипајући ме пољупцима, — али ево јадна доцадох затвора. — А шта си скривила? — Не знам. Речено ми је да еам велекздајница. — Шта сам издала? — питам ја — Издајница си! веле! — Кунем вам ее свим на свету да сам невина као јуче рођено дете у мајке. — А шта је ©во? — продере се неки зврндов и показа на кошуљи. — Мене обли румен стида, знајући своју невиност, а он стане по мени чаракати и-иревртати ме, док се не заустави на једну тачку. — Шта је ово ? — упита он осорно. — Па то су слова. — Каква слова? — Четир слова: „С. С. С. С." — Шта значе они ? — То да „Само Слога Србина Сиасава!" — То је издаја! — рече он. — А зашто је издаја? — За то што ви радите противу нашег пресветлог бана Рауха? — Како, противу бана? — Тако лепо. Он ради на неелол1 Срба, а ви и противу његовог државаог рада тражитс и радите на слози. — Тако је и мени рекао, рече ћилим, уздахнувши. А колико су пута на мени седели предстојници и друге велике рибе. — Седели су годинама . . . и сви ме хвалили. — А з^р ја нисам висила испод слике Њ. В. краља Фраље Јоси®а? — рећи ће слика краља Петра, Та он је мој најближи сусед, и зпа ми сваки поглед — па ипак и мене прогласише за велеиздајника. — Није то ништа вели цигаретл папир. Мене су досада спаљивали на ватри од дувана, а сад вала буди мартијанечкој свести — оставише ме на миру п иоклонише ми живот. Истина сад сам заточение. Али опет робом икад ал гробом никад. — Вала, рећи ће календар „Вардар" - јавидим да је мени суђено робовати. Таман се у Турској арогласило слобода,једнакост, братство — и раскинуо тешки синџир . . . ево овде нас

опет окивају у гвожђе, као да смо не у Азији* него у Босни — А шта ја да кажем у своју обрану, рећи ће српска застава. Та ја сам се поносно лепршала на српској цркви и школи о вашега краља рођен дану, и свима празницима наше домовине Троједнице. И сви ме благо гледали, осим Франкових телића, кји ме се плаше, већ као обично теглећа стока. И гле чуда сад. Прогласише ме за дволичну. — Како дволичну ? — Тако. Веле кад сам у Сланкамеву, онда нисам издајничка а кад сам у Двору онда сам велеиздајничка. — Лепо, вели соколска значка. Ви сви ипак бар знате зашто сте стрпани у апс, ама ја не знам — откуда сам овамо доспела. Рецимо грамофон пева вел^ко-ерпске песме, барјак се велик 1-српски лепрша, календари терају велико српску|пропаганду. Доносе слику краља Петра. — Ове године смо донели слику Н>. В. Краља Фрање Јоси®а! — рећи ће календар „Св. Сава". — I Ето, онда би мене могли већ пустити из апса, каже слика краља Петра. — Али шта сам ја скривила, наже соколск 1 значка — То, кажећилим, што радиш против бана Рауха. — Како р'Дим противу бана Рауха? — Тако. За то што се соколи сад премећу, кад се премеће Раухова нлада. То је конкуренција — А што смо ми ухапшенл — питају се дугмад за манџетне. — За то што је на вами слика Вука Караџића и Змај Јована Јивановића ! — каже срп застава. — Па зар су и они „велеиздајницн" пита кошуља. — Нису; они су одавно умр ш — али су Срби ! — каже ћ-ллм ! — Живела Србадија — кликну чутура. И опет отпичз песма : „Весела је СрбадиЈ!". — IIст ! — ћутите неко иде ! каже ћилим. — Тај је пвјан ка> мајка! — каже значка. — Биће да је члан „пијаног друштва" шапуКе цигаретл папир. Улази пијани стражар ла наглела велеиздајнике, мало застане . .. ослушкује, а затим у дујету с грамоФоном пева „Весела је Србадија!" Сви апсеници тапшу и вичу: Браво браво! Жавело пијано друштво. Н >сћ РапП Стармлади. МИЦИКА ЈОСТ, ПИШЕ ПИСМА. „С радошћу притискивам тастере на писаћој машини" .. .